Šta znači biti dobar roditelj? Svaka generacija ima svoju sliku dobrog vaspitanja

Iako na prvu loptu zvuči jednostavno, jer roditelji pre svega brinu o tome da im deca budu sigurna i zdrava, roditeljska uloga zapravo je sve samo ne jednostavna. Dok je nežan pristup u vaspitanju (tzv. gentle parenting) proteklih godina bio apsolutni hit, danas se sve više roditelja vraća tradicionalnijim i autoritativnijim stilovima. Ipak, definicija "dobrog roditelja" i te kako se menjala kroz decenije. Evo kako su pojam dobrog vaspitanja doživljavali ljudi rođeni od 1950-ih do 1980-ih godina.

50-e: Tradicija, stabilnost i poslušnost 

Život pedesetih godina prošlog veka bio je vrlo tradicionalan. Mladi su se rano venčavali i zasnivali porodicu, što je nakon Drugog svetskog rata dovelo do velikog baby boom talasa. Familije su masovno selile iz gradova u predgrađa, gde se živelo u idiličnom okruženju iza belih drvenih ograda.

U to vreme su i muškarci i žene bili čvrsto u okviru tradicionalnih rodnih uloga. Očevi su bili jedini hranitelji porodice koji su ceo dan provodili na poslu, dok su majke ostajale kod kuće i u potpunosti preuzimale brigu oko dece. Podizala su se poslušna i korisna deca koja su tačno znala koja im je uloga u porodici. Dobar roditelj tada je bio onaj koji je obezbedio dobar život i uskladio se s društvenim očekivanjima.

BearFotos/Shutterstock

60-e: Rušenje kalupa i veća pažnja prema detetu 

Porodični život u šezdesetima u početku se nije previše razlikovao od prethodne decenije. Nuklearna porodica s tradicionalnim ulogama i dalje je vladala, a istoričari ističu da su porodice iz tog vremena neprestano upoređivane s onima iz popularnih TV serija. Međutim, šezdesete su donele i duboka politička previranja te uspon kontrakulture.

Ljudi su počeli da preispituju status quo i pitaju se da li je dosadašnji način života zaista najbolji izbor za budućnost, što je snažno uticalo na porodičnu dinamiku.

Deca rođena u šezdesetima bila su prva koja su shvatila da roditelji ne moraju da budu zatvoreni u stroge, unapred zadate uloge. Roditelji su počeli više da se posvećuju deci na individualnom nivou – bili su opušteniji i pružali su im podršku za uspeh u životu.

70-e: Borba za ravnopravnost i sloboda za decu 

Sedamdesete su donele pravu buru promena. Žene su se izborile za veću ravnopravnost i sve češće počele da rade van kuće, čime je srušena slika klasične domaćice koja provodi ceo dan s decom. Uz promene zakona, u porastu je bio i broj razvoda.

Deca iz sedamdesetih imala su roditelje koji su bili prisutni u njihovom životu, ali su im istovremeno dozvoljavali veliku samostalnost i donošenje sopstvenih odluka. Taj "zlatni srednji put" omogućio im je da slobodno istražuju svet, a da u pozadini ipak imaju odrasle na koje mogu da se oslone. 

Volodymyr TVERDOKHLIB/Shutterstock

80-e: Više slobode, ali i osećaj da su roditelji bili pomalo distancirani 

Osamdesetih godina roditelji su bili znatno opušteniji i manje su nadgledali svaki korak svoje dece. Smatralo se da klinci sami treba da rešavaju probleme, što im je s jedne strane pomoglo da izgrade neverovatnu otpornost i samostalnost. S druge strane, deo dece osećao je da su im roditelji bili previše distancirani i da su na njih prebacivali previše odgovornosti.

Srećom, u to vreme su ranoj generaciji klinaca društvo pravili rani oblici tehnologije i procvat zabavne industrije predvođene MTV-jem. Iako su odrasli shvatili koliko je važno dati deci slobodu, mnoge stvari koje su njihovi roditelji radili danas ipak ne bi ponovili, piše Yourtango.

Pippocarlot/Shutterstock