Deci koja se ponašaju nepristojno roditelji nisu govorili ovih 6 rečenica

Deca su pravi mali imitatori. Dovoljno je da nam izleti neka neprimerena reč i velika je verovatnoća da ćemo je ubrzo čuti iz njihovih usta. I to baš onda kada najmanje želimo. Ali deca ne ponavljaju samo naše reči. Posmatraju i kako se ponašamo prema drugima, znamo li da priznamo grešku, zahvalimo se ili se izvinimo. Zato se pristojnost ne uči samo podsećanjem da treba reći "molim" i "hvala". Deca je pre svega usvajaju kroz svakodnevne situacije i ponašanje odraslih.

Naravno, svako dete će ponekad biti nepristojno, naljutiti se ili reći nešto što ne bi trebalo. To je deo odrastanja. Ipak, neke jednostavne rečenice mogu mu pomoći da s vremenom nauči da bolje razume druge, preuzme odgovornost za svoje postupke i poštuje granice.

1. "Izvini, pogrešio/la sam"

Nije uvek lako priznati da smo pogrešili, pogotovo pred svojim detetom. Tako mu pokazujemo da greške nisu ništa strašno i da se za njih možemo izviniti. Ako smo povisili glas, nepravedno ga optužili ili reagovali preburno, jednostavno "izvini" može značiti puno više nego što mislimo.

Psihološkinja Meri Volas objašnjava da roditeljska spremnost na izvinjenje može ojačati odnos s detetom. Osim toga, dobra je prilika da zajedno razgovaramo o tome šta smo mogli da uradimo drugačije. Deca koja vide da i odrasli znaju da se izvine lakše će shvatiti da priznati grešku ne znači izgubiti autoritet ili ispasti slab.

we.bond.creations/Shutterstock

2. "Molim" i "hvala" 

Koliko puta dnevno podsetimo dete da kaže "hvala"? A koliko često zastanemo i razmislimo govorimo li to i sami?

Deca najbolje uče iz primera. Ako čuju da zahvaljujemo prodavačici, ljubazno zamolimo nekoga za pomoć ili kažemo "molim" kada nešto tražimo, takav način komunikacije s vremenom će im postati prirodan. Psihološkinje Kiti Batler i Dženet Plečer ističu da je pri učenju lepog ponašanja važno da odrasli sami rade ono što očekuju od dece. Drugim rečima, puno je efikasnije svakodnevno pokazivati pristojnost nego samo zahtevati da dete izgovori određene reči.

3. "Oprosti" ili "Izvinjavam se"

Svi se ponekad nekome nađemo na putu, slučajno ga gurnemo ili mu upadnemo u reč. U takvim situacijama kratko "oprosti" pokazuje da primećujemo ljude oko sebe. I deca treba da nauče da nije u redu stalno prekidati druge, gurati se preko reda ili očekivati da im svi odmah posvete pažnju. Naravno, to ne znači da će malo dete uvek strpljivo čekati svoj red. Ali kada vidi da se roditelji izvinjavaju u svakodnevnim situacijama, lakše će i samo usvojiti takvo ponašanje.

PeopleImages/Shutterstock

4. "Kako misliš da se on zbog toga osećao?" 

Kada dete kaže nešto ružno prijatelju ili se prema nekome ponese nepristojno, prva reakcija često nam je da ga upozorimo kako se to ne radi. Ali ponekad vredi otići korak dalje i pitati ga kako misli da se druga osoba osećala. Takvo pitanje podstiče dete da razmisli o svojim postupcima i shvati da njegove reči mogu nekoga da povrede.

Ne treba očekivati da će odmah znati da odgovorimo, naročito ako je još malo. Važno je da postepeno počne da primećuje i tuđe emocije, a ne samo svoje.

5. "Razumem da si ljut, ali ne možeš tako da se ponašaš" 

Dete se naljutilo jer nije dobilo igračku, brat mu je uzeo nešto bez pitanja ili mora da prekine igru. Sasvim je normalno da je zbog toga frustrirano.

Ali jedno je biti ljut, a drugo udarati, vređati ili namerno povređivati druge. Roditelji ponekad pokušavaju da opravdaju takvo ponašanje rečima "umoran je" ili "nije to tako mislio". Iako je važno razumeti zašto je dete tako reagovalo, to ne znači da treba da zanemarimo njegovo ponašanje. Rečenica poput "Razumem da si ljut, ali nije u redu udarati" pokazuje detetu da su njegova osećanja prihvaćena, ali da postoje granice koje treba da se poštuju.

Luca Lorenzelli/Shutterstock

6. "Ne"

Ovo je možda jedna od najtežih reči za mnoge roditelje. Posebno nakon napornog dana, kada jednostavno nemamo snage za još jednu raspravu ili izliv besa. Ponekad je lakše popustiti nego slušati negodovanje. Ali deca treba da nauče da ne mogu uvek dobiti ono što žele. Kada im kažemo "ne", dajemo im priliku da postepeno nauče da se nose s razočaranjem i prihvate granice. Istovremeno, važno je da i sama nauče da imaju pravo da kažu "ne" kada im nešto ne odgovara ili kada neko prelazi njihove granice.

Naravno, nije poenta u stalnom zabranjivanju. Deci su potrebni i sloboda i mogućnost izbora, ali i jasne granice. A kada im objasnimo zašto nešto ne dozvoljavamo, lakše će razumeti da iza našeg "ne" postoji razlog, piše Yourtango.