5 rečenica koje starije roditelje slamaju, a deca ih izgovaraju ne sluteći koliko bole

Kako godine odmiču, odnos između roditelja i dece se neizbežno menja. Nekada su roditelji donosili odluke, pružali zaštitu i rešavali probleme, a deca su od njih tražila sigurnost i oslonac. Kada deca odrastu, zasnuju svoje porodice i preuzmu brojne obaveze, roditelji se polako suočavaju s tim da više nisu u središtu njihovog svakodnevnog života.

Ta promena je sasvim prirodna, ali za mnoge starije ljude nije laka. Naročito teško pada onima koji su najveći deo života dali porodici, a sada imaju utisak da za njih u rasporedu dece ostaje sve manje vremena.

Nisu uvek potrebne velike svađe ili ozbiljni sukobi da bi se roditelj osetio povređeno. Ponekad je dovoljna jedna rečenica, izgovorena usput, koja u majci ili ocu probudi strah da je postao teret ljudima koje najviše voli.

1. "Nemam vremena sada za tebe"

Ovo je možda jedna od rečenica koje odrasla deca najčešće izgovaraju roditeljima. Posao, porodične obaveze, deca i svakodnevni problemi zaista mogu da učine da čovek nema dovoljno vremena ni za sebe, a kamoli za duge razgovore telefonom i posete. Ipak, starijim roditeljima koji veći deo dana provode sami nekoliko minuta razgovora sa sinom ili ćerkom mogu biti najvažniji događaj tog dana.

Dok odraslo dete misli da je razgovor samo odložilo, roditelj može steći utisak da više nije važan. Posebno boli kada se ista rečenica ponavlja nedeljama, a obećanje "Čućemo se sutra" ostaje neispunjeno.

Niko, naravno, nije dužan da bude dostupan u svakom trenutku. Ali velika je razlika između hladnog odbijanja i rečenice: "Sada sam u gužvi, ali pozvaću te večeras da se lepo ispričamo". Za starijeg roditelja to nije samo obećanje razgovora, već dokaz da i dalje ima svoje mesto u životu deteta.

SALMONNEGRO-STOCK/Shutterstock

2. "Ti to ne razumeš, druga su vremena"

Razlika između generacija često vodi u nesporazume. Tehnologija, način života, vaspitanje dece i društvene vrednosti menjaju se velikom brzinom, pa je očekivano da roditelji i njihova odrasla deca nemaju uvek iste stavove. Ali kada dete roditelju kaže da nešto ne može da razume samo zato što je star, te reči mogu zvučati kao omalovažavanje celog njegovog životnog iskustva.

Čovek koji je decenijama radio, podizao porodicu, prolazio kroz teške periode i donosio brojne odluke može se osetiti poniženo kada mu poruče da njegovo mišljenje više nema nikakvu vrednost.

Roditelji u godinama ne moraju biti u pravu u svakoj situaciji, niti odrasla deca treba da prihvataju njihove savete bez razmišljanja. Ali nesaglasje ne mora da znači nepoštovanje.

Umesto rečenice "Ti to ne razumeš", mnogo pažljivije zvuči: "Znam da si ti to radio drugačije, ali danas postoje i drugi načini". Takav pristup ostavlja mesta za različita mišljenja, a u isto vreme čuva dostojanstvo osobe koja je nekada bila naš najveći oslonac.

PeopleImages/Shutterstock

3. "Nemoj stalno da se žališ, svima je teško"

S godinama često stižu zdravstvene tegobe, slabija pokretljivost, gubitak bliskih ljudi i osećanje usamljenosti. Zato stariji ljudi ponekad češće pričaju o bolovima, brigama i problemima koji ih pritiskaju. Njihovoj deci ti razgovori mogu postati naporni, naročito ako se iste teme vraćaju iz dana u dan.

Ipak, iza neprestanog žaljenja nekad se krije mnogo više od potrebe da se neko izjada. Ponekad je to pokušaj da se započne razgovor, dobije malo pažnje ili oseti da nekome nije svejedno kako je roditelju.

Kada čuju da preteruju i da je svima teško, neki stariji roditelji počnu da skrivaju svoje probleme kako ne bi dodatno opterećivali decu. To ne znači da odrasla deca treba da zanemare svoje granice ili svaki dan slušaju razgovore koji ih iscrpljuju. Bitno je naći ravnotežu između razumevanja i mogućnosti da se pruži podrška.

Ponekad jednostavno pitanje "Šta te danas najviše muči?" znači više od dugog razgovora u kojem niko nikoga zaista ne sluša.

4. "Ne mešaj se u moj život"

Skoro svaki roditelj u nekom trenutku mora da prihvati da njegovo dete više nije malo i da ima pravo da samo odlučuje o poslu, partneru, porodici i načinu života. 

Nekim roditeljima ipak teško pada gubitak uloge osobe koja je nekada bila uključena u gotovo svaku važnu odluku. Zato saveti koje odrasla deca doživljavaju kao nepotrebno mešanje ponekad proizlaze iz iskrene brige, ali i iz straha da više nisu potrebni.

Rečenica "Ne mešaj se u moj život", pogotovo ako je izgovorena grubo, može u roditelju probuditi osećanje da su njegova ljubav i briga postale nepoželjne.

Postoje, naravno, situacije u kojima stariji roditelji prelaze granice, nameću svoje odluke ili ne poštuju privatnost odrasle dece. Tada je postavljanje jasnih granica potpuno opravdano. Granice se, međutim, mogu postaviti i bez vređanja.

"Razumem da brineš, ali ovu odluku želim da donesem samostalno" jeste rečenica koja u isto vreme pokazuje odlučnost i poštovanje. Jer zrelost ne znači odbacivanje roditelja, već sposobnost da se izgradi odnos u kojem ima prostora i za bliskost i za samostalnost.

sebra/Shutterstock

5. "Šta ti više treba, imaš sve"

Možda ono najtužnije što neki stariji roditelji osećaju jeste uverenje da njihova deca misle kako su im materijalne stvari dovoljne za sreću.

Odrasla deca ponekad smatraju da su ispunila dužnost ako roditeljima obezbede lekove, namirnice, ogrev ili pomognu oko računa. Ta pomoć može biti dragocena, ali ne može uvek da zameni razgovor, bliskost i osećanje pripadnosti.

Roditelj može imati uredan dom, pun frižider i sve što mu je potrebno. Ipak, može se osećati veoma usamljeno. Kada kaže da bi voleo češće da viđa decu ili unuke, može čuti: "Šta ti više treba, imaš sve". Takve reči bole više nego što mnogi misle, jer ono što mu nedostaje možda nije nešto što se može kupiti.

Možda želi da neko sedne pored njega, popije kafu, sasluša priču koju je već nekoliko puta ispričao ili ga jednostavno pita kako je proveo dan.

U starosti mnogim ljudima postaje posebno dragoceno baš ono što se ne može nadoknaditi novcem, a to je vreme provedeno sa ljudima koje vole.

Roditelji ne traže savršenu decu, samo žele da ih ne zaborave

Odnos odrasle dece i roditelja u poznim godinama često je složeniji nego što izgleda. U njemu ima ljubavi, zahvalnosti i lepih uspomena, ali ponekad i starih povreda, nesuglasica i očekivanja koja nikada nisu otvoreno izgovorena. Zato nije realno očekivati da svaka porodica bude skladna ili da odrasla deca uvek mogu da odgovore na sve potrebe roditelja.

Ipak, tamo gde postoji zdrav odnos i obostrano poštovanje, male promene u svakodnevnom razgovoru mogu mnogo da znače. Ponekad je dovoljan jedan telefonski poziv da roditelju ulepša dan. Nekoliko minuta razgovora ili pitanje "Treba li ti nešto?" mogu mu značiti više nego što mislite.

Roditelji često ne traže da im deca polažu račune. Samo se plaše da će, kako godine prolaze, imati sve manje mesta u njihovim životima.

Roditelje ne bole samo izgovorene reči. Još više ih boli ono što iz njih shvate. Da njihova deca više nemaju vremena za njih. Da za njih nema dovoljno strpljenja ni mesta u njihovom životu, iako su im nekada bila ceo svet.

Gladskikh Tatiana/Shutterstock