Ne činite ovih 7 grešaka: Uništavaju samopouzdanje kod dece

Samopouzdanje je ono što deci daje hrabrost da istražuju svet, prihvate nove nepoznate izazove i da pritom veruju sami u sebe i svoje snage. Pomoći detetu da razvije zdravo samopouzdanje nije nimalo lak zadatak i lako je činiti sitne i česte greške. I onda se jednog dana rastužimo zbog izjave deteta kojom odaje nedostatak samopouzdanja ili nas pak uplaši prevelika doza egocentričnosti tog malog bića.

Koje greške roditelji često čine?

1. Ne dozvoljavamo deci da iskuse rizik

Živimo u svetu koji nas na svakom koraku upozorava na opasnost. U strahu za dečju sigurnost, činimo sve što možemo, da bismo zaštitili svoje najmlađe i najdraže. No, "držanje pod staklenim zvonom" imaće kontraefekat. Naučno je dokazano: ako se dete nikad slobodno ne igra napolju i nije mu dozvoljeno da iskusi padove i ogrebotine, u odraslom dobu ima veći rizik od fobija. Deca treba da padnu kako bi naučila da je to normalno; tinejdžeri treba da raskinu s dečkom ili devojkom i da cene emocionalnu zrelost koju zahteva trajan odnos. Ako roditelji uklone rizik iz života svoje dece, ona će kasnije odrasti u osobe visoke arogancije i niskog samopouzdanja, upozoravaju psiholozi.

2. Spasavamo ih prebrzo

Ako stalno "uskačete" svojoj deci i rešavate probleme umesto njih, svojom "asistencijom" stvorićete nove probleme. Takvim "kratkoročnim merama" propušta se srž roditeljstva – osposobiti mlade da sami nešto učine bez naše pomoći. Ako se deca naviknu da ih neko uvek spasava iz svake neugodne situacije, nemaju osećaj za stvarnost. "Vaše dete ne mora vas voleti svakog minuta. Preboleće razočaranje, ali neće preboleti rezultate razmaženosti."

3. Prebrzo se naljutimo

Kada prebrzo besnimo i osuđujemo loše ponašanje, deca nastoje da varaju, preteruju i lažu da bi izbegla stvarnost. Nismo im stvorili uslove da se suoče s njom.

Evgeny Atamanenko/Shutterstock

4. Upadamo u zamku krivice

Dete će preboleti razočaranje, ali neće preboleti rezultate razmaženosti. Recite "ne" ili "ne sada" i pustite decu da se bore za ono što žele. Roditelji su skloni preteranom nagrađivanju, a time propuštamo mogućnost da objasnimo deci da uspeh zavisi od njihovih sopstvenih postupaka. Nemojte decu učiti da dobra ocena automatski znači odlazak u tržni centar. Ako se odnos zasniva na materijalnim nagradama, deca neće iskusiti ni zdravu motivaciju, ni bezuslovnu ljubav. "Roditeljska je odgovornost da detetu budemo uzor, živeći onako kako bismo želeli da deca žive."

5. Ne govorimo o svojim greškama

Deca žele da "rašire krila" i isprobaju stvari na svoj način. Moramo ih pustiti, ali to ne znači da im ne možemo pomoći u "navigaciji". Nemojte pred decom glumiti da ste "bezgrešni", nego podelite s njima neku anegdotu o greškama koje ste činili u njihovim godinama. Razgovarajte o tome kako ste postupili i kakve ste lekcije iz toga izvukli.

6. Inteligencija i talenat ne znače i zrelost

Inteligencija se često koristi kao mera za zrelost deteta, ali to često nije tako. Na primer, neki profesionalni sportisti i glumci imaju izuzetan talenat, ali su poznati i po skandalima. Samo zato što postoji nadarenost u jednom aspektu detetovog života, ne pretpostavljajte da to obuhvata sva područja. Nema čarobnog "doba odgovornosti" ili dokazanog vodiča kada detetu treba dati posebnu slobodu, ali dobro pravilo je posmatrati drugu decu istog uzrasta kao i vaše. Ako primetite da oni čine više i samostalnije nego vaše dete, možda kasnite s nezavisnošću svoga deteta.

7. Svoje teorije ne sprovodimo u praksi

Roditeljska je odgovornost da detetu budemo uzor, živeći onako kako bismo želeli da naša deca žive. Ako sami lažete i varate, zašto očekujete da vaša deca čine drugačije? Budite iskreni i otvoreni prema ljudima, pružite pomoć kad god možete. Učinite ljude i mesta oko sebe boljima nego što ste ih zatekli, a vaša deca će to ceniti i činiti isto.