Sve se menja, ali jedno ne: Zašto žene žive duže od muškaraca?

Već više od dva veka znamo jednu neoborivu činjenicu: gde god se nalazili u svetu, žene u proseku žive duže od muškaraca. Zašto je to tako, dugo je ostalo misterija, no međunarodni tim istraživača tvrdi da je konačno pronašao glavno objašnjenje – i to u genetici.

Prema novoj studiji, ključ leži u tzv. "heterogametnoj teoriji pola". Naime, muškarci su "heterogametni pol" jer imaju različite polne hromozome – jedan X i jedan Y – dok žene imaju dva X hromozoma. Upravo ta razlika stavlja muškarce u nepovoljniji položaj, piše Daily Mail.

XY hromozomska kombinacija čini muškarce osetljivijima na štetne mutacije i bolesti, što na kraju dovodi do kraćeg životnog veka. "Verujemo da je heterogametni pol barem delimično objašnjenje", ističe dr Fernando Kolčero s Instituta Max Planck za evolucijsku antropologiju.

Volodymyr TVERDOKHLIB/Shutterstock

Žene, s druge strane, imaju dva X hromozoma koji im pružaju dodatnu zaštitu. Ako je jedan gen neispravan, drugi često "uskače" i neutralizuje štetu. "U suštini, dve kopije istih gena bolje su od jedne", objašnjava dr Johana Stark, jedna od autorki studije. Dodatno, Y hromozom često sadrži dugačke sekvence ponavljajuće DNK koje mogu da budu štetne, što dodatno slabi muškarce.

Prema podacima portala Our World in Data, globalni prosečni životni vek iznosi 73,8 godina za žene i 68,4 za muškarce. Iako se brojke menjaju kroz istoriju, trend ostaje isti – žene žive duže. Ovaj obrazac nije jedinstven ljudima. Slična pravila važe i u životinjskom svetu: kod većine sisavaca, ženke su dugovečnije, dok je kod ptica, gmizavaca i mnogih insekata situacija suprotna – mužjaci češće nadživljavaju ženke.

Vovatol/Shutterstock

Naučnici navode i druge faktore. Jedan od njih je polna selekcija – evolucijska trka u kojoj mužjaci razvijaju osobine poput većeg tela, šarenog perja ili rogova kako bi privukli partnerke. Iako to povećava reproduktivni uspeh, održavanje takvih karakteristika "plaća se" kraćim životom. Tu je i roditeljsko staranje. Ženke sisavaca, kao primarni staratelji, verovatno su evoluirale kako bi obezbedile preživljavanje potomstva sve dok ono ne postane samostalno.

Nova studija, objavljena u časopisu Science Advances, potvrđuje da su razlike u životnom veku između polova duboko ukorenjene u genetici i evolucijskim procesima. Čak i u kontrolisanim uslovima zooloških vrtova, gde nema prirodnih pretnji poput grabljivaca, ženke sisavaca i dalje u proseku nadživljavaju mužjake.

PeopleImages.com - Yuri A/Shutterstock

Iako genetika igra glavnu ulogu, stručnjaci napominju da ni društveni i bihevioralni faktori nisu zanemarivi. Ipak, jedno je sigurno – razlika između muškaraca i žena kada je reč o dugovečnosti, tu je već vekovima i neće nestati tako brzo.