"Sedi razvodi" sve češći: Šta je potrebno da brak uspe nakon 50. godine?

Iako se brak tradicionalno povezuje s mladim parovima koji su na početku zajedničkog životnog puta, demografske promene donose novu sliku. Ljudi žive duže, a prekidi dugogodišnjih veza u pedesetima, takozvani "sedi razvodi", sve su češći. Zato se postavlja pitanje mogu li nove veze u kasnijoj životnoj dobi uspeti i koji su preduslovi za to, piše Psychology Today.

Nove veze u brojkama

Istraživanje koje su 2025. sproveli Suzan Braun i njene kolege sa Univerziteta Bowling Green pokazuje da ne raste samo broj razvoda nakon 50. godine, nego i broj osoba koje se nakon toga odlučuju za novu vezu. Podaci govore da novi romantični odnos započinje 37 posto muškaraca i 22 posto žena. Pritom je zajednički život znatno češći od formalnog braka, jer mnogi smatraju da im zvanični dokument u toj fazi života nije potreban.

Postoje i primetne razlike između polova. Muškarci koji ulaze u novu vezu obično iza sebe imaju duži prethodni brak nego žene. Takođe, muškarci koji su se ženili više puta skloniji su tome da ponovo traže partnerku. Generalno, heteroseksualni muškarci imaju veći izbor, jer je u starijoj dobi broj žena veći zbog kraćeg prosečnog životnog veka muškaraca.

PeopleImages/Shutterstock

Na odluku utiču i drugi faktori. Starije žene često su manje zainteresovane za nove veze zbog tradicionalne podele uloga koju brak, a donekle i zajednički život, nameću. One češće preuzimaju kućne poslove i brigu o partneru u zamenu za njegovu finansijsku sigurnost. Taj obrazac se menja odlaskom u penziju, kada se prihodi muškaraca smanjuju, a potreba za negom raste.

S druge strane, stariji muškarci ređe žele da se obavežu ženi koja već ima obaveze starateljstva, na primer prema svojim roditeljima. U tu jednačinu ulaze i deca; ako je muškarac blizak sa svojom decom, ona mogu da preuzmu deo brige kada je to potrebno.

Psihologija novog početka

Kako bi analizirali proces pronalaska novog partnera, naučnici su koristili podatke iz obimne Studije o zdravlju i penziji. Identifikovali su 171 muškarca i 78 žena koji su nakon razvoda ušli u novu vezu. Od toga se 56 posto žena odlučilo na novi brak, u poređenju s 40 posto muškaraca. Ključno pitanje bilo je šta razlikuje one koji su se ponovo venčali od onih koji su samo započeli zajednički život.

Istraživački tim u obzir je uzeo niz faktora, uključujući obrazovanje, zaposlenje, imovinu, zdravlje, društvene kontakte i "bračnu istoriju" - trajanje prethodnog braka, vreme proteklo od razvoda i dob u trenutku prekida. Uz imovinsko stanje, upravo se bračna istorija pokazala kao presudan faktor.

oneinchpunch/Shutterstock

Osobe koje su se zvanično razvele češće su tražile nove partnere od onih koje su se samo rastale. Autori studije navode da to potvrđuje tezu kako "raniji događaji i iskustva imaju trajne posledice na kasnije životne prelaze". Čini se da se ljudi pri toj odluci više vode srcem nego razumom, jer drugi faktori, poput postojanja dece ili unuka, nisu imali značajan uticaj, naročito kod žena.

Dinamiku takvih veza istražila je studija Čaje Koren sa Univerziteta u Haifi iz 2022. godine. U njoj su učestvovali i udovci te udovice, a kroz dubinske intervjue s 38 parova u dobi od 66 do 92 godine analizirale su se komponente ljubavi u kasnijoj dobi. Učesnici su ljubav opisali kao stanje u kojem se "osećaju dobro", a podelili su je na prijatnu, roditeljsku i bratsku.

Kao i u drugim vezama, postojale su faze zaljubljenosti i smirivanja osećanja, ali uz zadržavanje brige za partnera. Ključan nalaz bio je da svoju ljubav opisuju kao isključivu. Ta se isključivost održava kroz predanost, koja uključuje privrženost i strast, iako je kod ovih parova saosećanje bilo izraženije od strasti.