Čak 80 odsto je višak: Koliko nam odeće zaista treba?
Koliko bi zapravo trebalo da kupujemo? Prema istraživanju koje je nedavno objavljeno, verovatno je to mnogo manje nego što većina misli.
24.08.2026.
20:57
Ne iznenađuje činjenica da najviše troše kupci u bogatijim zemljama – tako je istraživanje pokazalo da Australija, Japan, SAD i Velika Britanija imaju najveći ugljenični otisak po glavi stanovnika kada se govori o potrošnji u modi.
"Kupujte bolje i kupujte kvalitetnije" rečenica je koja se često, poput refrena pesme, čuje kad se govori o održivosti u modi. Međutim, koliko bi zaista trebalo da kupujemo?
Možda vas zanima
Zašto sam prestala da dajem novac fast fashion modi?
Već neko vreme second hand komadi postaju sastavni deo svakog garderobera i većina ponosno odbacuju ideju da svoje stilove kreira pomoću fast fashion odevnih predmeta. Pa, o čemu se radi?
14:51
28.2.2026.
177 d
Ne zalećite se: Evo šta nikako ne treba da kupujete na sniženju
Iako su sniženja odlična prilika da obnovimo garderobu po povoljnijim cenama, niže cene često dovedu do toga da kupimo komade koji na kraju skupljaju prašinu na dnu našeg ormara.
16:51
8.1.2026.
228 d
Istraživači s berlinskog Hot or Cool instituta otkrili su da bi godišnje trebalo da kupujemo pet odevnih predmeta kako bismo bili u skladu s ciljem Pariškog sporazuma o klimatskim promenama, odnosno s Izveštajem o globalnom zagrevanju od 1,5 ºC koje je pokazalo kako bi zadržavanje rasta temperature za manje od 2 ºC smanjilo rizike za ljude, ekosistem i održiv razvoj. Ako se pet komada godišnje stavi u kontekst, to bi značilo da bi kupci samo u, na primer, Velikoj Britaniji u nekim slučajevima svoju potrošnju trebalo da smanje i do 80 posto.
Luka Koščeme, voditelj istraživačkog programa s Hot or Cool Instituta, rekao je za "Vog" da je trenutno normalno konzumirati modu na način koji je zaista preteran i nije u srazmeri s onim što nam je potrebno.
"Konzumiramo sve više i više odeće po nižim cenama i s kraćim vekom trajanja, a takav odnos prema modi šteti klimi", rekao je Luis Akenji, upravni direktor Instituta.
Ne iznenađuje činjenica da najviše troše kupci u bogatijim zemljama – tako je istraživanje pokazalo da su to Australija, Japan, SAD i Velika Brit. S druge strane, dok navedene zemlje imaju najveći, zemlje van grupe zemalja članica G20, Indija, Brazil, Kina, Turska i Indonezija imaju najmanji ugljenični otisak po glavi stanovnika.
Istraživači su zaključili da je "dovoljna" garderoba ona sastavljena od 74 odevna predmeta i ukupno 20 odevnih kombinacija. Šta nam onda, prema Hot or Cool institutu, zapravo treba u ormaru?
Možda vas zanima
Da li je pranje nove odeće neophodno? Evo šta kažu stručnjaci
Iako verovatno jedva čekate da obučete novi komad čim stignete iz radnje ili vam paket stigne na vrata, možda se pitate da li je to pametno i sigurno.
18:00
8.2.2026.
197 d
Ne bacajte novac: Tri vrste stvari koje treba da prestanete da kupujete
U današnje vreme društvene mreže i okolina nameću nam standarde života, pa je teško razdvojiti pametno potrošen novac od bespotrebne kupovine. Zato, evo nekoliko saveta.
8:43
30.1.2026.
206 d
Kao primer istakli su šest autfita za posao, tri stajlinga za kuću, tri za sportske prilike, dve odevne kombinacije za svečane i formalne prilike te četiri jakne, farmerke i suknje.
Akenji je istakao da se radi o jako velikodušnoj proceni. Recimo, prosečna francuska garderoba u šezdesetim godinama prošlog veka sastojala se od približno 40 odevnih komada. Vremena su se od tada, doduše, promenila, pa se ne može očekivati da će količina odeće danas biti ista kao i pre više od 60 godina.
Zanimljivo je da autori istraživanja sugeripu da bismo se, ako i proizvođači i potrošači preduzmu potrebne mere, mogli vratiti na nivo potrošnje iz 2010, koja se odnosi na Veliku Britaniju, te i dalje biti u okviru "carbon budgeta" koji se odnosi na modu. Koščeme kaže kako, kad govore o manjoj konzumaciji mode, ne govore o povratku u srednji vek, već o odnosu prema kupovini u vreme, na primer, velikih sniženja, na kojima ne moramo nužno uvek da se zadovoljimo kupovinom nove majice ili nekog drugog artikla.
Uz smanjenje broja odevnih predmeta koje kupujemo, postoje i druge promene u ponašanju koje možemo napraviti kako bismo smanjili svoj "modni otisak". Kupovina polovne odeće dobra je ideja, ali samo ako se određeni artikal kupuje umesto novog iz prodavnice. Naime, Koščeme kaže da se second hand u većini slučajeva koristi za preteranu konzumaciju:
"I kupovina korišćenih predmeta ostavlja trag: i dalje se računa kao novi odevni predmet u ormaru koji morate da perete, a na kraju se baca."
Možda vas zanima
Isprobajte 5-4-3-2-1 metodu: Svake nedelje imaćete super autfite FOTO
I vi ste među onima kojima je orman prepun odeće, a svejedno svakog jutra ponavljate onu – "Nemam šta da obučem"? Onda ste na pravom mestu...
11:00
25.12.2025.
242 d
Ako imate ovih 10 odevnih komada u ormanu, spremni ste za svaku priliku FOTO
Nije potrebno da imate pretrpan orman, već da imate klasične stvari, koje uvek možete kombinovati uz druge i nositi u svakoj prilici.
18:15
26.8.2025.
363 d
Kad se spominje pranje, ugljenični otisak može da se smanji pranjem odeće na 30 ºC i preskakanjem jednog od tri pranja. Tu je i duže nošenje odeće jer, prema jednom istraživanju, produžavanje prosečnog veka trajanja odevnog predmeta za samo devet meseci može smanjiti njegov ugljenični otisak za približno 25 posto. U smanjenju emisije ugljen-dioksida može pomoći i pravilno zbrinjavanje odeće koju više ne nameravamo da nosimo, na primer prodajom na nekoj od platformi za preprodaju, poklanjanjem ili doniranjem.
Naravno, ponašanje potrošača samo je deo slagalice, naročito ako se uzme u obzir da većina ugljeničnog otiska dolazi od proizvodnje odeće. Ipak, kolektivna promena može pomoći da utiče na industriju u celini.
Koščeme je za "Vog" zaključio:
"Osećali smo da postoji jaz između toga šta možemo da uradimo kao potrošači i kako to da pretočimo u konkretnu akciju koju možemo pokrenuti već danas."
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar