"Bolja polovina" je najlepše upakovana laž o ljubavi

Izraz "bolja polovina" može se čuti na svakom koraku. U vašem odnosu se možda odnosi na ženu, a možda i na muškarca... U svakom slučaju, značenje je isto – bez svoje lošije polovine vi ne možete biti bolja.

Kako navode brojni stručnjaci, to uglavnom vodi ka međusobnoj zavisnosti, pa bez partnera nikada nisam sigurna da li mogu nešto da uradim kako treba ili da li sam dovoljno dobra da donesem odluku. To je pogrešno, ali uz malo modifikacija može se postići uspeh i dobijamo Mikelanđelov fenomen.

Šta je Mikelanđelov fenomen?

Psihološki koncept u kojem romantični partneri "vajaju" jedno drugo, podržavajući svoje idealne vizije sebe, što dovodi do ličnog rasta i većeg zadovoljstva u vezi, kaže definicija, a na nama je da se složimo s njom ili ne.

Body Stock/Shutterstock

Jasno je da bez podrške u svakom smislu nijedan čovek na svetu ne može da funkcioniše – bar to ne bi bilo zdravo okruženje, ali možda je malo veći problem što ovako lepo objašnjen fenomen mi volimo malo da "pokvarimo".

Iako psihologija kaže da treba da podržavamo jedno drugo, radujemo se ličnom rastu partnera i slično, uglavnom postanemo žrtve svega toga i to što smo "bolja polovina" u stvarnosti znači da smo zapravo ona "lošija" i ništa nije onako kako smo zamislili.

Sve se samo vrti oko te "bolje" osobe, a i uostalom, zbog čega izraz "polovina"?

Ja sam cela, kompletna osoba i u vezi i van nje, zašto ako naiđem na muškarca odjednom postanem "polovina", bolja ili lošija, kako mi zapadne?

Drazen Zigic/Shutterstock

Uglavnom za žene kažu i "lepša" polovina jer, valjda je nama dovoljno to da budemo lepe, a za sve ostalo se pitaju ovi što su pametniji.

Možda onaj ko je skovao pojam Mikelanđelov fenomen danas ne bi imao isto mišljenje kada bi posmatrao tuđe odnose. Jedno je sigurno, nijedan koncept iz psihologije niti bilo kakav fenomen nam ne mogu pomoći ako smo u slepoj ulici s partnerom.

Ako se vaš odnos zasniva samo na tome da jedna osoba odlučuje o svemu, bez ikakvog dogovora i razgovora, bolje da se sklonite na vreme. Jer kada jedna osoba stalno "zna bolje", druga vremenom prestane da misli naglas. Prestane da predlaže, da bira, da se buni, da želi. Najopasniji odnosi nisu oni u kojima se viče, već oni u kojima se jedna strana toliko utiša da više ni sama sebe ne čuje.

Srdjan Randjelovic/Shutterstock

Mislim da je dovoljno jasno da odnos u kojem jedan mora biti visoko iznad, a ovaj drugi daleko ispod da bi sve bilo "savršeno", ne može opstati.

Romantizacija neravnopravnosti se vešto sakrila u svakoj rečenici upućenoj ženama, tako dobro upakovana u foliju komplimenata da, ako se samo malo zamislimo i prepustimo, već smo daleko ispod sa tom laskavom titulom bolje polovine koja ne vredi apsolutno ništa.

Prava bliskost ne traži da budete nečija polovina. Traži da budete svoji, a voljeni. Ne da vas neko zaseni, nego da vas vidi. Da pored nekoga ne budete manji, nego mirniji, hrabriji i slobodniji.