Od dejting trenda do samoljublja: Kako smo postali toliko osakaćeni?

Dejting trendovi, baš kao i modni, dolaze i odlaze. U poslednje vreme ih ima dosta i sve mi se čini da svake nedelje "iskoči" neki moderni priručnik za "pravilno" ophođenje prema potencijalnom partneru.

Priznaću, bili su mi duhoviti za čitanje, jer su postavljali nerealna očekivanja i standarde koje bi osoba preko puta vas trebalo da ispuni, a u suštini su bili propast od početka do kraja.

A onda se pojavio jedan koji je dobro uzdrmao temelje mojih uverenja i naveo me na pitanje - kako smo od bića, koje poseduje kognitivne i emocionalne osobine došli do apatičnog ljudskog kostura?

Imati vezu na daljinu je danas "in"

Gorodenkoff/Shutterstock

Prema poslednjim istraživanjima, sve više pripadnika generacije Z radije bira da ima vezu na daljinu, nego čest kontak sa svojim partnerom. 

Nekada je ovaj vid veze bio prava retkost, a sada mladi rado biraju da voljenu osobu gledaju par puta mesečno, a nekad i godišnje. Društvene mreže su dosta normalizovale i popularizovale ovaj vid dejtinga, a jedna korisnica je čak navela da je "više produktivnija" kad njen partner nije u blizini.

"Budući da nije tu, mogu i dalje da radim na sebi, svoje ciljeve i svoje vreme. Više spavam, produktivnija sam, hranim se zdravije, izlazim s prijateljicama, a svako veče razgovaramo putem Fejstajma", rekla je.

Iako bi ova izjava kod nekog izazvala oduševljenje, neki vid emocionalne zrelosti, kod mene budi ozbiljnu zabrinutost za današnje društvo. Sve u ovoj rečenici je pogrešno i tu se, zapravo, vidi apatija koju sam spomenula na samom početku.

Kad "rad na sebi" postane "samoljublje"

Eugene Partyzan/Shutterstock

Partnerstvo, bilo koje vrste, a ne samo ljubavne, zahteva kompromise sa obe strane, no, kako vidimo ovde, to nije slučaj. Ljudi danas radije biraju da budu sami, začaureni u svojim navikama i obavezama, nego da stvaraju prave konekcije sa pravim smislom. Ukoliko postoji mogućnost da i najmanji "tektonski pokreti" poremete njihovu svakodnevicu, sklanjaju se po strani.

Takođe, u gorenavedenom citatu spominje se i izraz "rad na sebi" - mislim da je ovo, možda, i najgori termin današnjice koji su skovali ljudi.

Da se razumemo, "rad na sebi", u svojoj suštini, nije loš proces - on podrazumeva unapređenje ličnih sposobnosti i veština, koji se simultano dešava sa ostalim životnim funkcijama. Međutim, on je danas dostigao, da kažem, "kancerogenu" fazu, jer je preuzeo primat i sve ostale radnje su pale u drugi plan. U ovom slučaju - formiranje ljubavnih i partnerskih odnosa.  

Ksenz-E/Shutterstock

Ovde vidimo da je "rad na sebi" izgubio svoje osnovno značenje i prerastao u jedan negativni ekstrem koji nije smeo da se desi - a to je samoljublje pomešano sa ljudskom apatijom.

Pojedinac je toliko okupiran svojim životom, životnim navikama i ličnom dobrobiti, da je zaboravio na postojanje drugih ljudi oko sebe - da budem konkretnija, toliko živi "u svojoj glavi" da ne vidi sopstveno truljenje.

Čovek nije izolovana jedinka, već je deo zajednice. Kao takav je stvoren da koegzistira sa ostatkom iste i nijedan "rad na sebi" ne može da nadomesti odsustvo druge osobe.

Kakva nam je budućnost s ovim trendom?

Damir Khabirov/Shutterstock

Iskreno verujem da je ovo još jedan trend koji je kratkog veka, jer u suprotnom, imaćemo epidemiju ljudi "zadovoljnih" svojim životom.

Ljubavni odnosi će postojati radi odnosa, a ceo smisao međuljudskih veza će biti sveden na mehanički deo komunikacije.

U takvom svetu pojedinac ne može da opstane, a od "veza na daljinu" će ostati samo "daljina"...