Koliko iskustva iz detinjstva oblikuju naše ljubavne veze u odraslom dobu?

Za&scaron;to, uprkos svim naporima, često dolazi do izbora partnera koji izazivaju nesigurnost ili koji nisu sposobni da pruže željenu emocionalnu povezanost?Često je odgovor skriven u detinjstvu, u odnosima koji su se razvijali sa roditeljima i okruženjem. Ovi prvi odnosi postaju nesvesni &scaron;ablon za sve buduće veze.Teorija privrženosti: emotivna mapa odnosaLucky Business/ShutterstockBritanski psihijatar Džon Bolbi (John Bowlby) razvio je čuvenu teoriju privrženosti (attachment theory), prema kojoj odnos sa primarnim starateljem u detinjstvu oblikuje stil vezivanja koji se kasnije ponavlja u partnerskim odnosima.Ako su detinjstvo obeležili sigurnost, razumevanje i doslednost, postoji velika verovatnoća da će se razviti siguran stil privrženosti, &scaron;to omogućava izgradnju stabilnih i ispunjenih odnosa u odraslom životu.Međutim, ako su ovi prvi odnosi bili nestabilni, zbunjujući ili izazivali anksioznost, može se razviti jedan od sledećih nesigurnih stilova privrženosti:Izbegavajući tip: Osobe sa ovim stilom izbegavaju emotivnu bliskost i preterano nagla&scaron;avaju nezavisnost.Teže se otvaraju prema partnerima, često postaju hladne ili distancirane, naročito kada partneri pokažu potrebu za blisko&scaron;ću. Ovaj stil je često rezultat emocionalne nedostupnosti ili odbacivanja roditelja u detinjstvu.nimito/ShutterstockAnksiozni tip: Osobe sa anksioznim stilom privrženosti boje se odbacivanja i stalno traže potvrdu ljubavi od svojih partnera.Postaju preterano vezane, &scaron;to vodi ka zavisnosti u vezi. Najče&scaron;će su odrasle u okruženju gde su roditelji bili nedosledni, &scaron;to nije davalo sigurnost.Dezorganizovani tip: Njihovo pona&scaron;anje u odnosima je kontradiktorno &mdash; istovremeno žele bliskost i pla&scaron;e se nje. Ovaj stil se često povezuje sa traumama ili zanemarivanjem u detinjstvu, kada su roditelji bili nepredvidivi ili zastra&scaron;ujući.Za&scaron;to se isti obrasci ponavljaju u vezama?simona pilolla 2/ShutterstockIskustva iz detinjstva ne ostaju samo kao sećanja. Ona postaju nesvesni obrasci koji upravljaju izborima u ljubavi.Na primer, osoba koja je odrasla u porodici gde je morala da &quot;zasluži&quot; ljubav, može nesvesno da bira partnere koji su emotivno distancirani, jer su takvi odnosi postali poznati i naviknuti.Upravo zato, nesvesno se biraju partneri koji podsećaju na rane porodične dinamike, u nadi da će se ponoviti iskustva i poku&scaron;ati ispraviti stare rane.Kako prekinuti ovaj ciklus?Prvi korak ka zdravijim vezama je samoproučavanje i svesnost. Razumevanje uticaja detinjstva na emocionalne i partnerske izbore može olak&scaron;ati dono&scaron;enje boljih odluka u ljubavi.Koraci ka izgradnji zdravijih odnosa:patrisyu/ShutterstockPrepoznavanje sopstvenih obrazaca: Ključno je prepoznati kako se pona&scaron;ati u odnosima. Da li se izbegava bliskost? Da li postoji potreba za stalnom potvrdom? Da li se osoba pla&scaron;i napu&scaron;tanja?Učenje emocionalne sigurnosti: Kroz psihoterapiju moguće je naučiti kako regulisati emocije i pružiti sebi unutra&scaron;nju potvrdu, umesto da se ona traži isključivo spolja.Biranje emocionalno dostupnih partnera: Kada su prepoznati nesvesni obrasci, lak&scaron;e je birati partnere koji pružaju stabilnost, a ne one koji podstiču nesigurnosti.Psihoterapija i lični razvoj: Terapija može pomoći u procesu obrade trauma iz detinjstva, oslobađanju od njihovog uticaja i stvaranju stabilnih, zdravih odnosa u odraslom životu.Pro&scaron;lost nije sudbinaMaster1305/ShutterstockIako nas detinjstvo oblikuje, nije nužno da ponavljamo iste gre&scaron;ke.Samosvest, posvećenost i pravi izbor partnera omogućavaju stvaranje zdravih i stabilnih veza koje počivaju na ljubavi, sigurnosti i međusobnoj podr&scaron;ci. Ključ je u prepoznavanju uticaja pro&scaron;lih iskustava i usmeravanju ka pozitivnim promenama.

Koliko iskustva iz detinjstva oblikuju naše ljubavne veze u odraslom dobu?

7 Komentari