6 stvari zbog kojih deca brinu – a roditelji ni ne slute

Očajnički žele da pomognu, ali često ne znaju kako. Prvi korak jeste razumeti &scaron;ta su zapravo te brige koje muče dete.Dve dečje i porodične terapeutkinje, E&scaron;li Grejber i Marija Evans, koje su radile sa vi&scaron;e od 1.000 mali&scaron;ana za CNBC su otkrile &scaron;est najče&scaron;ćih stvari zbog kojih se deca brinu, a mnogi roditelji to i ne primećuju.1. Prihvatanje od strane vr&scaron;njakaKako deca rastu i počinju polako da otkrivaju ko su u stvari, sve vi&scaron;e im je stalo do toga &scaron;ta njihovi vr&scaron;njaci misle o njima. Žele da se uklope i budu prihvaćeni.Međutim kada se deca razlikuju od svojih vr&scaron;njaka &ndash; bilo po izgledu, interesovanjima, kulturolo&scaron;koj pozadini, rasi ili nekom drugom aspektu identiteta &ndash; mogu početi da brinu, ali i postati meta zadirkivanja i vr&scaron;njačkog nasilja.fizkes/Shutterstock2. Dru&scaron;tvene mrežeDru&scaron;tvene mreže dodatno pojačavaju strepnje vezane za odnose sa drugarima i negativno utiču na samopouzdanje dece. Deca često porede svoj život sa &quot;najboljim momentima&quot; koje vide na profilima prijatelja ili potpuno nepoznatih osoba.Kori&scaron;ćenje dru&scaron;tvenih mreža bez nadzora dodatno povećava anksioznost. Gledajući tuđe objave, deca mogu da se osete lo&scaron;e zbog svog života, &scaron;to im stvara dodatan stres.3. Velike životne promeneSelidba u novi dom ili prelazak u novu &scaron;kolu može biti i uzbudljivo, ali i zastra&scaron;ujuće iskustvo za decu. Čak i kada je promena pozitivna, dete može da ima osećaj da ne&scaron;to gubi pre nego &scaron;to uvidi prednosti.NDAB Creativity/ShutterstockNa primer, pre nego &scaron;to se obraduje dolasku nove bebe, dete može da oseti tugu jer vi&scaron;e nije jedino. Neke promene su jednostavno te&scaron;ke, poput toga da jedan roditelj napusti kuću ili da blizak prijatelj promeni &scaron;kolu.4. Prenatrpan rasporedU porodicama u kojima su &scaron;kolske obaveze i vannastavne aktivnosti prioritet od jutra do večeri nema mnogo prostora za odmor i igru. Kada deca nemaju dovoljno slobodnog vremena da se opuste i obnove energiju, povećava se rizik od hroničnog stresa.Savet: Obezbedite detetu dovoljno vremena za slobodnu igru. Kroz igru deca uče, obrađuju emocije i bolje razumeju svet oko sebe.Evgeniia Freeman/Shutterstock5. NedoslednostStvari ne moraju uvek biti iste, ali česte i neočekivane promene u dnevnoj rutini mogu da izazovu nervozu. Ako roditelj stalno kasni ili obećava da će doći, pa se ne pojavi, dete može da razvije osećaj nesigurnosti.Takođe, ako dete od različitih odraslih osoba dobija oprečne poruke ili ako se pravila i očekivanja često menjaju, može se pojaviti osećaj nelagodnosti i zbunjenosti.6. TraumaTrauma može biti razlog da se dete upla&scaron;i, povredi i uznemiri. Te&scaron;ko mu je da se umiri jer trauma aktivira telesni stresni odgovor. Dete postaje preterano budno i stalno zabrinuto za svoju bezbednost.Događaji koji mogu da naru&scaron;e osećaj sigurnosti kod deteta su, između ostalog, i ujed psa, saobraćajna nesreća ili njihovo prisustvo nekoj povredi i to može da ima dubok uticaj. Kasnije ne&scaron;to &scaron;to ih podseća na taj događaj može ponovo da izazove strah.Monkey Business Images/ShutterstockKako da pomognete detetu Postoji mnogo praktičnih strategija koje mogu pomoći detetu da se nosi sa intenzivnim emocijama. Ključ je da se te ve&scaron;tine uče pre nego &scaron;to se stresne situacije dogode &ndash; u trenucima mira i sigurnosti.Imenujte emocijeNaučite dete da prepozna i imenuje ono &scaron;to oseća. Objasnite mu da brige vole da se skrivaju u ti&scaron;ini i rastu, i da će se osećati bolje ako ih podeli sa vama, prijateljem ili bratom/sestrom.Pomaže čak i kada to kažu samo za sebe: &quot;Toliko sam anksiozan zbog toga &scaron;ta učitelj misli o meni&quot;.Di&scaron;ite zajednoUvedite naviku da pred spavanje zajedno udahnete duboko tri puta.Neka dete stavi ruku na stomak i oseti kako se puni &quot;kao balon&quot;. Pratite prstima svaki udah i izdah: uzdignite se na prstima pri udahu, spustite pri izdahu &ndash; i ponovite.Zoteva/ShutterstockUčite afirmacijePodelite sa detetom ohrabrujuće misli za te&scaron;ke trenutke. Ohrabrite ih da sebi ponove: &quot;Lak&scaron;e je drugi put&quot; ili &quot;Ja to mogu&quot; - posebno pred izazovne situacije.Naučite ih da kažu:&quot;Samo sada se ovako osećam &ndash; i najgori osećaji će proći&quot; ili&quot;Samo zato &scaron;to ne&scaron;to zami&scaron;ljam ne znači da će se to stvarno desiti&quot;.Uvedite &quot;prozor za brigu&quot;Ako va&scaron;e dete oseća stalnu napetost ili ga iznenada preplave emocije, poku&scaron;ajte da izvedete 15-minutni &quot;prozor za brigu&quot; za kasnije tokom dana.Možete reći:&quot;Znam da se sada brine&scaron;. Imam ideju &ndash; kada dođe&scaron; kući, namestiću tajmer i može&scaron; tada razmi&scaron;ljati o svemu, vikati u jastuk ili pričati sa mnom dok vreme ne istekne&quot;.

6 stvari zbog kojih deca brinu – a roditelji ni ne slute

0 Komentari