Deca ne pamte luksuz: Ove stvari im ostaju urezane u sećanje za ceo život

Kad se prisetimo letovanja iz detinjstva, retko kome od nas na um padne broj zvezdica hotela ili veličina bazena. Umesto toga, vraćamo se u one male, naizgled beznačajne trenutke: miris sladoleda koji se topi na suncu, kamenčiće koje smo skupljali uz obalu ili onaj prvi zalogaj lubenice na obali.Isti obrazac važi i za decu dana&scaron;njice. Luksuz, koliko god bio impresivan odraslima, deci nije merilo vrednosti.Deca ne doživljavaju svet kroz prizmu vrednosti, već osećajima i emocijama. Jedan sladoled pojeden na klupici može biti vredan vi&scaron;e od stotina evra potro&scaron;enih na luksuzni sme&scaron;taj.Dečji mozak neprestano je u procesu učenja i povezivanja. Oni ne traže &quot;savr&scaron;eno&quot;, nego &quot;osećaj&quot;. Kad sede s roditeljima na klupici i dele sladoled, dele i vreme, pogled, dodir, reč. Tada se osećaju viđeno i važno. To je ono čega će se sećati. Za&scaron;to?Shutterstock/illustrissimaNeuronauke sugeri&scaron;u da se emocionalno protkani trenuci beleže u mozgu snažnije od neutralnih. Deca uče kroz igru i emocije, a ne kroz formu i savr&scaron;enstvo. Svaki trenutak u kojem osete radost, bliskost ili čak iznenađenje podstiče oslobađanje dopamina i oksitocina &ndash; hormona sreće i povezanosti.Ti hormoni dodatno utiskuju sećanje u detetov um. Zato trenutak deljenja sladoleda s roditeljem ima nemerljivo veći uticaj od boravka u hotelu, koliko god on bio luksuzan.Jo&scaron; jedan razlog za&scaron;to deca pamte jednostavne stvari jeste &scaron;to su te stvari dostupne.Nisu zatvorene u ekskluzivne zone, ne nose sa sobom pravila pona&scaron;anja ni ograničenja. Sladoled s klupice nije rezervisan samo za goste, ne treba rezervacija, ne mora da se pazi na to &scaron;ta ćemo obući i kako se pona&scaron;ati za stolom. To je sloboda, a deca, vi&scaron;e nego iko, cene slobodu.Tomsickova Tatyana/ShutterstockBa&scaron; su ti mali letnji trenuci, bilo na moru ili kod kuće, oni koji stvaraju temelje porodičnih odnosa. Možda se neće sećati naziva hotela, ali hoće mirisa palačinke dok su se vraćali s plaže. Sećaće se kako su s mamom i tatom delili slatki&scaron;e ili kako su sedeli na klupici u ti&scaron;ini, umorni i srećni.Ti trenuci, ispunjeni prisutno&scaron;ću i ljubavlju, ostaju zauvek u pamćenju.Klupica sa sladoledom nije samo mesto, to je sigurna bazaNjima deca grade osećaj sigurnosti i bliskosti. Klupica sa sladoledom nije samo mesto, to je emocionalna luka. U takvim trenucima stvara se ono &scaron;to se u razvojnim teorijama naziva &quot;sigurna baza&quot; &ndash; osećaj da smo voljeni, prihvaćeni i važni.Ti osećaji postaju temelj za kasniju emocionalnu stabilnost, a ona je od neprocenjive važnosti na svim poljima života, od posla do privatnih odnosa.Alena Ozerova/ShutterstockI da, ako su deca veća i imaju dru&scaron;tvene mreže, naravno da će delimično pasti pod njihov uticaj, kao i uticaj vr&scaron;njaka.Da, možda će imati emotivne ispade i tražiti trenutno aktuelne igračke ili odeću. Međutim, to nije ono čega će se sećati za deset ili dvadeset godina. Sećate li se vi koju odeću ste nosili na moru kad ste bili dete? Ne, zar ne?Tako ni oni neće pamtiti Labubu ili Lafufu, nego one najjednostavnije trenutke provedene s roditeljima, rodbinom i prijateljima na plaži.Na kraju, deca ne traže pet zvezdica. Traže roditelje. Kad ih nađu u jednom jednostavnom trenutku punom prisutnosti, događa se ono pravo letovanje.

Deca ne pamte luksuz: Ove stvari im ostaju urezane u sećanje za ceo život

0 Komentari