Tri alarmantna znaka u ponašanju dece: Ako primetite, ne paničite, ali reagujte

Kad su na&scaron;a deca u pitanju, neke stvari ne želimo da znamo, neke stvari ne želimo da vidimo, a od nekih stvari se zgrozimo i čini nam se da je bolje da zatvorimo oči... Ovo je jedna od takvih stvari, za koju nismo sigurni ni &scaron;ta da mislimo o njoj.Zvuči kao radnja iz kriminalističkog filma, ali reč je o naučnim istraživanjima. Profesorka razvojne psihopatologije s Univerzitetskog koledža u Londonu Esi Viding tvrdi da se određeni obrasci pona&scaron;anja, koji kasnije mogu biti povezani s razvojem psihopatije, mogu prepoznati već kod dece od tri ili četiri godine.Međutim, odmah nagla&scaron;ava &ndash; to ne znači da će va&scaron;e dete, ako pokazuje ove osobine, sigurno postati psihopata u odraslom dobu. Radi se samo o tome da takva deca imaju ne&scaron;to veći rizik u poređenju s vr&scaron;njacima.NDAB Creativity/ShutterstockProfesorka Viding za Telegraf (The Telegraph) navodi tri ključna znaka na koja možete obratiti pažnju. Nedostatak emocionalne reakcije na tuđu tugu ili uznemirenost Ako va&scaron;e dete, primera radi, uzme tuđu igračku i vi ga zbog toga opomenete, većina dece će osetiti krivicu ili žaljenje i poku&scaron;ati to da ne ponovi. Deca koja imaju izraženu bezosećajnost često ne pokazuju takvu emocionalnu reakciju.Te&scaron;ko povezuju lo&scaron;e pona&scaron;anje s posledicama Takva deca teže uče iz negativnih iskustava i kazni &ndash; te&scaron;ko im je da shvate vezu između onoga &scaron;to su učinila i neprijatnog ishoda.Manje zadovoljstva u tome da usreće druge Umesto da uživaju u tome &scaron;to su nekoga obradovali, ova deca če&scaron;će stavljaju svoje želje i potrebe na prvo mesto.Suzanne Tucker/ShutterstockZa&scaron;to se ovo događa? Prema istraživanjima, oko 1 % dece u op&scaron;toj populaciji ima kombinaciju problema u pona&scaron;anju i ovakvih crta ličnosti. Iako genetika može igrati ulogu, profesorka Viding nagla&scaron;ava da niko nije &quot;rođen kao psihopata&quot; &ndash; okolina, vaspitanje i životna iskustva imaju ogroman uticaj.Može li se ne&scaron;to preduzeti? Dobra vest je da tretmani i prilagođeni roditeljski pristupi mogu znatno pomoći. Učenje deteta kako da reguli&scaron;e emocije, rad s psihologom i stalna podr&scaron;ka mogu sprečiti da se ove crte pogor&scaron;aju. Problem je &scaron;to je, kako kaže profesorka, te&scaron;ko obezbediti kontinuiranu pomoć porodicama kojima je potrebna. Ali nije sve ba&scaron; tako crno i belo. Ako primetite neka od ovih pona&scaron;anja kod svog deteta, to ne znači da treba paničiti &ndash; ali vredi potražiti savet stručnjaka. Rana intervencija može napraviti veliku razliku.

Tri alarmantna znaka u ponašanju dece: Ako primetite, ne paničite, ali reagujte

1 Komentari