Kako se stvaraju prva sećanja iz detinjstva? Ovih 7 stvari utiču na uspomene

Većina dece ne seća se događaja iz prve dve do tri godine života, i to se obično naziva dečjom amnezijom. Ovo odsustvo pamćenja u ranom detinjstvu zbunjuje psihologe jo&scaron; od 19. veka.Interesantno je da su deca u tom ranom uzrastu veoma aktivna, radoznala, motivisana, njihov razvoj se u tom periodu odvija veoma brzo, a ipak ne mogu da se sete gotovo ničega iz tog uzrasta - ne sećaju se ni prvih reči, koraka, ni prvog rođendana, a ni drugog...Ipak, naučnici smatraju da umesto da patologizujemo normalan razvojni proces nazivajući ga (dečjom) amnezijom, možemo da promenimo perspektivu i razmi&scaron;ljamo o tome kao o početku pamćenja.Za mnoge od nas, lično pamćenje počinje da se stvara između 24. i 36. meseca života.Ali, &scaron;ta omogućava početak pamćenja? U pitanju je kombinacija nekoliko procesa.Africa Studio/Shutterstock1. Mozak u razvojuNa&scaron; moždani korteks nastavlja da sazreva tokom prve dve godine života, a značajan rast neurona i povećana mijelinizacija dovode korteks u režim pamćenja.Konkretno, hipokampus, koji je ključan za formiranje sećanja, prolazi kroz značajan razvoj, ne samo kod ljudi već i kod drugih vrsta.Varijacija na ovu temu je da dodavanje neurona u korteksu i hipokampusu zamenjuje stare veze novim. Dakle, povećanje neurona zapravo remeti sećanja formirana rano u životu stvaranjem novih sinapsi koje zamenjuju postojeće veze.U stvari, jedino vreme kada možemo da se setimo ranog detinjstva jeste tokom ranog detinjstva - pre neurogeneze. Deca od dve i po godine mogu lako da se sete događaja koji su se desili pre &scaron;est meseci, iako dve godine kasnije neće moći da se sete tih istih događaja.Dina Uretski/Shutterstock2. Važnost pamćenjaKada smo veoma mali, uop&scaron;te i ne razmi&scaron;ljamo o pamćenju, jednostavno živimo život, igramo se, istražujemo...Ali iz komunikacije sa odraslim ljudima oko nas, učimo da je pamćenje važno. Roditelji mogu da se prisećaju pro&scaron;lih odmora ili da pitaju decu koje su poklone dobili za nedavni rođendan.Tek tada mali&scaron;ani postaju svesni da je pamćenje ne&scaron;to &scaron;to odrasli rade i ne&scaron;to &scaron;to treba vežbati i učiti.3. &Scaron;ta se pamtiSećanje je usmereno na nove i značajne događaje u na&scaron;im životima &ndash; traume, radosti, događaje koji nas uče lekcijama, prva iskustva. Ali kada smo veoma mali, jo&scaron; uvek nismo naučili &scaron;ta je važno, a &scaron;ta spada u rutinu.U stvari, kada mala deca opisuju događaj iz svoje neposredne pro&scaron;losti, ona prenose informacije koje bi njihovo starije ja smatralo svakodnevnim ili generičkim &ndash; i stoga nezapamtljivim.Dakle, kako mali&scaron;ani ne umeju da razdvoje važno od nevažnog, u njihovom pamćenju se se ističe, i samim tim se ni&scaron;ta ne ističe, pi&scaron;e psychologytoday.com.Monkey Business Images/Shutterstock4. Sticanje koncepta o sebiVrsta sećanja koja nedostaje na&scaron;em ranom detinjstvu je autobiografsko sećanje &ndash; informacije o događajima koje se sećamo da smo proživeli.Međutim, kao veoma mala deca, jo&scaron; uvek nismo uspostavili autonomno ja, pa se ne sećamo svog prisustva tokom ovih događaja iz ranog detinjstva. Za to nam je potreban koncept o sebi.Kako starimo i akumuliramo sećanja, stičemo bolji osećaj sebe, bolje upoznajemo sebe, &scaron;to dovodi do razrađenijeg i jačeg autobiografskog pamćenja.&Scaron;tavi&scaron;e, sećanje ne utiče samo na na&scaron;e &quot;ja&quot;, već i na&scaron;e &quot;ja&quot; utiče na ono čega se sećamo &ndash; jačanjem onih sećanja koja podržavaju na&scaron;e koncepte o sebi.5. Uklapanje sećanja u životni narativKao odrasli, sećamo se svojih života kao niza perioda i prekretnica, uspostavljajući strukturu prisećanja koja olak&scaron;ava sećanje.Ali pre nego &scaron;to formiramo rudimentarni životni narativ, percipirani događaji teku u i iz na&scaron;eg kognitivnog sistema bez mesta za skladi&scaron;tenje ili zadržavanje u sećanju.Veoma mala deca obično nemaju životni narativ, ali kada prepoznaju neku prekretnicu, mogu da je se sete kasnije.Rođenjeamlađeg brata ili sestre, na primer, mali&scaron;an se seća ranije nego bilo koje druge kategorije događaja, počev&scaron;i već sa 24 meseca. Hospitalizacije se takođe mogu sećati od veoma ranog detinjstva, mnogo pre tri godine starosti.Anna Kraynova/Shutterstock6. Obrada informacijaZa proces obrade informacija važni su kodiranje, skladi&scaron;tenje i pronalaženje informacija. U ovom okviru, pamćenje funkcioni&scaron;e samo kada su na&scaron;i napori pronalaženja u skladu sa načinom na koji smo prvobitno kodirali informacije.Po&scaron;to ne možemo ponovo da stvorimo kontekst kodiranja iz detinjstva i ranog detinjstva jer signali pronalaženja informacija ne funkcioni&scaron;u kada starimo.7. Razvoj jezika razvija pamćenjeVeći deo na&scaron;eg pamćenja je strukturisan i interpretiran jezikom odnosno govorom, tako da su sećanja stvorena pre nego &scaron;to naučimo jezik organizovana drugačije i mnogo ih je teže pronaći.Početak pamćenja poklapa se sa početkom govora, &scaron;to neke istraživače navodi na zaključak da nam je jezik potreban da bismo pamtili.Drugi tvrde da, iako jezik svakako organizuje i podržava pamćenje, on nije neophodan za stvaranje i uspomene na dugotrajna sećanja.U stvari, davno zaboravljena sećanja mogu lako da se vratiti uz pomoć mirisa, igre svetlosti na licu osobe ili stare melodije, recimo.

Kako se stvaraju prva sećanja iz detinjstva? Ovih 7 stvari utiču na uspomene

0 Komentari