Povratak ideala mršavosti: Kako zaštititi decu od pritiska?

Nakon godina u kojima su pozitivna slika o telu i raznovrsnost telesne građe dobijali na važnosti, čini se da se popularna kultura vratila zabrinjavajućem idealu ekstremne mr&scaron;avosti. Medijski natpisi o naglom gubitku kilograma slavnih osoba, viralne fotografije i stalni razgovori o lekovima poput Ozempika preplavljuju dru&scaron;tvene mreže i medije. Za decu i tinejdžere koji odrastaju okruženi takvim sadržajem gotovo je nemoguće izbeći poruku da je mr&scaron;avije ujedno i bolje, &scaron;to može dovesti do ozbiljnih posledica.&quot;Znamo da ponovljeno izlaganje idealu mr&scaron;avosti može da podstakne nezadovoljstvo telom, a to je glavni faktor rizika za poremećaje ishrane&quot;, kaže dr Debra Kacman, lekarka iz Programa za poremećaje ishrane u bolnici SickKids u Torontu. &quot;Deca se porede sa slikama koje su često nerealne, jako uređene i prikazane na načine koji restriktivnu ishranu i gubitak težine normalizuju kao zdrave ili ispravne.&quot;Porast poremećaja ishraneOvaj kulturni pritisak događa se u vreme kada su poremećaji ishrane među mladima već u porastu. Prema nedavnom istraživanju Kanadskog pedijatrijskog dru&scaron;tva (CPS), trećina kanadskih devojčica u dobi od 10 do 14 godina bila je na dijeti, a do osmog razreda vi&scaron;e od polovine mladih poku&scaron;alo je da smr&scaron;a. Istovremeno, istraživanje bolnice SickKids pokazalo je porast prijema zbog poremećaja ishrane za gotovo 60 posto tokom pandemije bolesti COVID-19, a brojke se jo&scaron; nisu u potpunosti vratile na nivo pre pandemije.Zak Hussein / SplashNews.com / Splash / ProfimediaDr Kacman navodi kako je pandemija stvorila okolnosti koje su pogodovale razvoju problema: socijalnu izolaciju, povećano vreme pred ekranima, poremećene rutine i ograničen pristup zdravstvenoj nezi. &quot;Deca su bila onlajn za &scaron;kolu, družila su se onlajn i ceo dan su se gledala na ekranima&quot;, obja&scaron;njava ona.Kada se tome doda dana&scaron;nji trend mr&scaron;avosti koji promovi&scaron;u slavne osobe, ranjiva deca mogu biti podstaknuta na &scaron;tetna pona&scaron;anja, posebno ona koja se već suočavaju s teskobom, perfekcionizmom ili nezadovoljstvom sopstvenim telom. &quot;Ove poruke mogu da podstaknu rano pona&scaron;anje vezano za dete, &scaron;to je takođe faktor rizika za poremećaje ishrane&quot;, dodaje doktorka.&Scaron;ta roditelji mogu uraditi?Ističe da je razgovor najmoćniji alat koji roditelji imaju te savetuje otvoren, znatiželjan i neosuđujući pristup. &quot;Započnite isticanjem da tela dolaze u različitim oblicima i veličinama te da zdravlje nije određeno samo izgledom&quot;, kaže ona.&quot;Fokusirajte se na ono &scaron;to tela mogu uraditi, a ne na to kako izgledaju. Umesto da kažete ne&scaron;to poput: &#39;Tvoje vitko telo ti pomaže da brzo trči&scaron;&#39;, recite: &#39;Volim da gledam koliko si snažan/snažna kad trči&scaron;&#39; ili &#39;Deluje&scaron; stvarno pun/puna energije u poslednje vreme&#39;&quot;, savetuje.Ona takođe predlaže kori&scaron;ćenje svakodnevnih situacija, poput naslovnica časopisa u prodavnici ili objava na TikToku o gubitku kilograma slavnih, kao povod za razgovor. Ako dete komentari&scaron;e kako je neka glumica ili pevačica &quot;sada tako mr&scaron;ava&quot;, dr Kacman podstiče roditelje da ne ignori&scaron;u komentar, već da ga istraže. &quot;Možete reći: &#39;Primećujem da razmi&scaron;lja&scaron; o tome. Kako se oseća&scaron; zbog toga?&#39; To otvara vrata umesto da ih zatvara.&quot;Monkey Business Images/ShutterstockKada deca direktno pitaju o lekovima za mr&scaron;avljenje ili izraze želju za promenom svog tela, cilj je razgovor bazirati na sigurnosti i činjenicama, a ne na predavanju. &quot;Možete priznati &scaron;ta primećuju i objasniti da neki ljudi koriste lekove ili ekstremne dijete, ali to može biti nesigurno, posebno za tela koja rastu&quot;, kaže doktorka. &quot;Zdrave navike i uravnotežena ishrana najsigurniji su načini brige o sebi.&quot;Ta poruka se poklapa s ažuriranim smernicama CPS-a, koje podstiču zdravstvene radnike na usvajanje pristupa &quot;zdravlje u svakoj veličini&quot;. Taj pristup daje prednost uravnoteženoj ishrani, ugodnom kretanju i održivim navikama umesto restriktivnih dijeta usmerenih na težinu. Dr Alin Tulani, koautorka novih smernica i lekarka u bolnici SickKids, obja&scaron;njava da je važno preneti poruku da nečija &quot;najbolja&quot; težina nije nužno i &quot;idealna&quot;. &quot;Težina osobe je ona težina koju može postići praktikovanjem sigurnih, održivih, zdravih pona&scaron;anja i uživanjem u životu&quot;, navodi doktorka.Na &scaron;ta obratiti pažnjuRoditelji bi trebalo da obrate pažnju na znakove upozorenja kao &scaron;to su preskakanje obroka, izbegavanje zajedničkih jela, opsesivno brojanje kalorija, prekomerno vežbanje, razdražljivost, dru&scaron;tveno povlačenje ili pojačana teskoba zbog težine i izgleda.Ako se pojavi zabrinutost, dr Kacman nagla&scaron;ava važnost rane intervencije. &quot;Započnite brižnim razgovorom bez osuđivanja i potražite stručnu pomoć - od svog porodičnog lekara, pedijatra ili specijaliste&quot;, savetuje. &quot;&Scaron;to ranije interveni&scaron;emo, to je bolji ishod.&quot;Yta23/Shutterstock

Povratak ideala mršavosti: Kako zaštititi decu od pritiska?

0 Komentari