Povratak ideala mršavosti: Kako zaštititi decu od pritiska?

Nakon godina u kojima su pozitivna slika o telu i raznovrsnost telesne građe dobijali na važnosti, čini se da se popularna kultura vratila zabrinjavajućem idealu ekstremne mršavosti. Medijski natpisi o naglom gubitku kilograma slavnih osoba, viralne fotografije i stalni razgovori o lekovima poput Ozempika preplavljuju društvene mreže i medije. Za decu i tinejdžere koji odrastaju okruženi takvim sadržajem gotovo je nemoguće izbeći poruku da je mršavije ujedno i bolje, što može dovesti do ozbiljnih posledica.

"Znamo da ponovljeno izlaganje idealu mršavosti može da podstakne nezadovoljstvo telom, a to je glavni faktor rizika za poremećaje ishrane", kaže dr Debra Kacman, lekarka iz Programa za poremećaje ishrane u bolnici SickKids u Torontu. "Deca se porede sa slikama koje su često nerealne, jako uređene i prikazane na načine koji restriktivnu ishranu i gubitak težine normalizuju kao zdrave ili ispravne."

Porast poremećaja ishrane

Ovaj kulturni pritisak događa se u vreme kada su poremećaji ishrane među mladima već u porastu. Prema nedavnom istraživanju Kanadskog pedijatrijskog društva (CPS), trećina kanadskih devojčica u dobi od 10 do 14 godina bila je na dijeti, a do osmog razreda više od polovine mladih pokušalo je da smrša. Istovremeno, istraživanje bolnice SickKids pokazalo je porast prijema zbog poremećaja ishrane za gotovo 60 posto tokom pandemije bolesti COVID-19, a brojke se još nisu u potpunosti vratile na nivo pre pandemije.

Zak Hussein / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Dr Kacman navodi kako je pandemija stvorila okolnosti koje su pogodovale razvoju problema: socijalnu izolaciju, povećano vreme pred ekranima, poremećene rutine i ograničen pristup zdravstvenoj nezi. "Deca su bila onlajn za školu, družila su se onlajn i ceo dan su se gledala na ekranima", objašnjava ona.

Kada se tome doda današnji trend mršavosti koji promovišu slavne osobe, ranjiva deca mogu biti podstaknuta na štetna ponašanja, posebno ona koja se već suočavaju s teskobom, perfekcionizmom ili nezadovoljstvom sopstvenim telom. "Ove poruke mogu da podstaknu rano ponašanje vezano za dete, što je takođe faktor rizika za poremećaje ishrane", dodaje doktorka.

Šta roditelji mogu uraditi?

Ističe da je razgovor najmoćniji alat koji roditelji imaju te savetuje otvoren, znatiželjan i neosuđujući pristup. "Započnite isticanjem da tela dolaze u različitim oblicima i veličinama te da zdravlje nije određeno samo izgledom", kaže ona.

"Fokusirajte se na ono što tela mogu uraditi, a ne na to kako izgledaju. Umesto da kažete nešto poput: 'Tvoje vitko telo ti pomaže da brzo trčiš', recite: 'Volim da gledam koliko si snažan/snažna kad trčiš' ili 'Deluješ stvarno pun/puna energije u poslednje vreme'", savetuje.

Ona takođe predlaže korišćenje svakodnevnih situacija, poput naslovnica časopisa u prodavnici ili objava na TikToku o gubitku kilograma slavnih, kao povod za razgovor. Ako dete komentariše kako je neka glumica ili pevačica "sada tako mršava", dr Kacman podstiče roditelje da ne ignorišu komentar, već da ga istraže. "Možete reći: 'Primećujem da razmišljaš o tome. Kako se osećaš zbog toga?' To otvara vrata umesto da ih zatvara."

Monkey Business Images/Shutterstock

Kada deca direktno pitaju o lekovima za mršavljenje ili izraze želju za promenom svog tela, cilj je razgovor bazirati na sigurnosti i činjenicama, a ne na predavanju. "Možete priznati šta primećuju i objasniti da neki ljudi koriste lekove ili ekstremne dijete, ali to može biti nesigurno, posebno za tela koja rastu", kaže doktorka. "Zdrave navike i uravnotežena ishrana najsigurniji su načini brige o sebi."

Ta poruka se poklapa s ažuriranim smernicama CPS-a, koje podstiču zdravstvene radnike na usvajanje pristupa "zdravlje u svakoj veličini". Taj pristup daje prednost uravnoteženoj ishrani, ugodnom kretanju i održivim navikama umesto restriktivnih dijeta usmerenih na težinu. Dr  Alin Tulani, koautorka novih smernica i lekarka u bolnici SickKids, objašnjava da je važno preneti poruku da nečija "najbolja" težina nije nužno i "idealna". "Težina osobe je ona težina koju može postići praktikovanjem sigurnih, održivih, zdravih ponašanja i uživanjem u životu", navodi doktorka.

Na šta obratiti pažnju

Roditelji bi trebalo da obrate pažnju na znakove upozorenja kao što su preskakanje obroka, izbegavanje zajedničkih jela, opsesivno brojanje kalorija, prekomerno vežbanje, razdražljivost, društveno povlačenje ili pojačana teskoba zbog težine i izgleda.

Ako se pojavi zabrinutost, dr Kacman naglašava važnost rane intervencije. "Započnite brižnim razgovorom bez osuđivanja i potražite stručnu pomoć - od svog porodičnog lekara, pedijatra ili specijaliste", savetuje. "Što ranije intervenišemo, to je bolji ishod."

Yta23/Shutterstock