Generacija Z sve više zabrinjava, naučnik otkrio zašto

Generacija Z prva je zabeležena generacija koja pokazuje niži nivo inteligencije od svojih roditelja, a jedan stručnjak tvrdi da zna &scaron;ta je uzrok tome. Dr Džared Kuni Horvat, neuronaučnik i biv&scaron;i učitelj, ističe da je generacija rođena između 1997. i ranih 2010-ih kognitivno zakinuta zbog preteranog oslanjanja na digitalnu tehnologiju u obrazovanju, pi&scaron;e Daily Mail.Otkako se krajem 19. veka sistemski počeo pratiti kognitivni razvoj, generacija Z postala je prva koja postiže lo&scaron;ije rezultate od one koja joj je prethodila. Zabeležen je pad sposobnosti koncentracije, pamćenja, čitanja, matematike, re&scaron;avanja problema i ukupne inteligencije. Dr Horvat je pred američkim Senatom izjavio kako su ti rezultati posebno zabrinjavajući s obzirom na to da dana&scaron;nji mladi u &scaron;kolama provode vi&scaron;e vremena nego pređa&scaron;nje generacije.Gigi Delgado/ShutterstockTehnologija kao glavni krivacHorvat tvrdi da je glavni uzrok tog pada sve veća prisutnost digitalnih alata u nastavi, poput računara i tableta. Kao vođa grupe LME Global koja se bavi istraživanjem mozga i pona&scaron;anja, ističe kako podaci jasno pokazuju da su kognitivne sposobnosti počele da stagniraju, pa i opadaju, upravo od 2010. godine. Kako je rekao senatorima, obrazovni sistem se tada nije znatno menjao, a ljudska biologija nije mogla da se razvije toliko brzo da bi uzrok bio biolo&scaron;ke prirode.&quot;Odgovor se, čini se, krije u alatima koje koristimo za učenje&quot;, izjavio je 15. januara. &quot;Podaci pokazuju da zemlje koje uvode digitalne uređaje u &scaron;kole beleže značajan pad rezultata.&quot;Mozak nije stvoren za učenje s ekranaNeuronaučnik obja&scaron;njava da ljudi nisu evoluirali kako bi učili preko ekrana, sažetaka i kratkih videa, već kroz stvarne interakcije licem u lice - s učiteljima i vr&scaron;njacima. Smatra da ekrani ometaju biolo&scaron;ke procese koji su ključni za koncentraciju, pamćenje i dublje razumevanje.&quot;Vi&scaron;e od polovine budnog vremena tinejdžeri provode gledajući u ekran&quot;, rekao je za New York Post. &quot;Na&scaron; mozak nije prilagođen učenju preko sažetih poruka i brzih videa. Umesto toga, stvoren je za produbljeno učenje kroz komunikaciju i iskustvo.&quot;PeopleImages/ShutterstockPad inteligencije prati globalni trendHorvat navodi da taj negativan trend nije ograničen samo na SAD. Njegovo istraživanje obuhvatilo je 80 zemalja i pokazalo da se u poslednjih 60 godina paralelno s većom prisutno&scaron;ću tehnologije u učionicama beleže slabiji obrazovni rezultati. U SAD-u, na primer, Nacionalna procena obrazovnog napretka (NAEP) otkrila je da su rezultati znatno pali u državama koje su uvele pravilo da svaki učenik dobija sopstveni uređaj za nastavu.Deca koja su računare koristila do pet sati dnevno isključivo za &scaron;kolu postizala su lo&scaron;ije rezultate od onih koji su tehnologiju koristili retko ili uop&scaron;te ne.Uvereni da su pametni, uprkos lo&scaron;im rezultatimaIako rezultati pokazuju pad sposobnosti, Horvat kaže da mladi često nisu ni svesni svojih nedostataka, nego su uvereni da su izuzetno pametni. &quot;Većina njih ima preveliko poverenje u sopstvenu inteligenciju. &Scaron;to je osoba uverenija da je pametna, veća je verovatnoća da zapravo nije&quot;, izjavio je.Dodaje kako su se mnogi toliko navikli na konzumaciju informacija putem sažetaka i kratkih videa na platformama poput TikToka da su i obrazovne metode počele da se prilagođavaju tom formatu.&quot;&Scaron;ta deca rade na računarima? Skroluju. Umesto da postavimo jasan cilj obrazovanja i oblikujemo alat prema tom cilju, mi oblikujemo obrazovanje prema alatu. To nije napredak, to je kapitulacija&quot;, upozorava Horvat.Milan Ilic Photographer/Shutterstock&Scaron;ta predlažu stručnjaci?Stručnjaci su predložili nekoliko re&scaron;enja: odlaganje kori&scaron;ćenja pametnih telefona, uvođenje jednostavnijih uređaja poput preklopnih mobilnih za decu te nacionalne mere kojima bi se ograničila upotreba tehnologije u učionicama. Problem su nazvali &quot;dru&scaron;tvenom hitno&scaron;ću&quot; te pozvali zakonodavce da razmotre modele poput onih u Skandinaviji, gde su digitalni alati u &scaron;kolama u velikoj meri zabranjeni.

Generacija Z sve više zabrinjava, naučnik otkrio zašto

2 Komentari