Evropljanke sve kasnije postaju mame: Objavljena je statistika

Postoji ceo niz razloga za&scaron;to se u proseku odlučujemo na roditeljstvo sve kasnije u životu. Neki su razlozi ekonomske prirode, neki zdravstvene, neki psihičke... Stvari se menjaju i ni&scaron;ta nije kako je nekad bilo. A nekad je bilo tako da su žene vrlo rano postajale majke, &scaron;to je moderni način života u potpunosti promenio.Novi podaci pokazuju da žene u Evropskoj uniji u proseku rađaju svoju prvu decu neposredno pre 30. rođendana. Zbog toga možemo zaključiti da Evropljanke sve duže čekaju na trenutak rađanja dece, a stručnjaci kažu da nema znakova da će se taj trend uskoro usporiti.Prema najnovijim zvaničnim podacima, &scaron;irom Evropske unije žene postaju majke u proseku od 29,8 godina, &scaron;to je oko godinu dana kasnije u poređenju s decenijom ranije. Žene pri prvom porođaju imaju prosečno od 24,7 godina u Moldaviji do 31,8 godina u Italiji. shurkin_son/ShutterstockOdlaganje roditeljstva, pokazuju takođe podaci, ne znači nužno odustajanje od dece. Neke od zemalja u kojima žene najduže čekaju na rađanje dece ujedno su i zemlje s vi&scaron;im stopama nataliteta, na primer, Danska, Nemačka, Irska, Kipar, Holandija, Portugalija, &Scaron;vedska, Lihten&scaron;tajn i Norve&scaron;ka, pokazuju podaci Evropske unije &ndash; u svim tim zemljama prosečno su to žene s vi&scaron;e od 30 godina. &Scaron;vajcarska je, na primer, uverljivo na prvom mestu, ali tamo prosečno žene već neko vreme imaju od 32,1 do 32,4 godine.&quot;Zapravo se radi o čekanju&quot;, rekla je za Zdravlje Juronjuza (Euronews Health) Ester Lazari, demografkinja specijalizovana za plodnost na Univerzitetu u Beču. &quot;Nema puno dokaza da ljudi vi&scaron;e ne žele da imaju decu; idealna veličina porodice se zapravo nije promenila. Radi se samo o vremenu&quot;, dodala je.Postoji nekoliko faktora koje Evropljani obično smatraju preduslovima za rađanje dece, rekla je Ester Lazari. Prvo žele da zavr&scaron;e studije i postanu finansijski stabilni, na primer, i generalno im treba vi&scaron;e vremena da formiraju stabilne romantične veze nego u pro&scaron;losti. Žene u istočnoj i srednjoj Evropi obično postaju majke u srednjim do kasnim dvadesetima, dok one u zapadnoj i južnoj Evropi često čekaju do ranih tridesetih, prema podacima iz 2023. godine. Ipak, trend odlaganja rađanja dece može se videti svugde u Evropi, rekla je Ester Lazari.&quot;Zato je vrlo te&scaron;ko odrediti jedan jedini faktor koji može objasniti taj trend.&quot;morrowlight/ShutterstockPored svega, stručnjaci upozoravaju na činjenicu da ova promena može imati zdravstvene posledice. Dok Evropljani možda žele imati decu kasnije u životu, odlaganje roditeljstva može povećati rizik od problema s plodno&scaron;ću. To znači da do trenutka kada se osećaju spremnim da imaju decu možda neće moći da ih imaju onoliko koliko žele.&quot;Preferirani reproduktivni prozor se promenio, i to je zanimljivo, jer se biolo&scaron;ki to očigledno nije promenilo&quot;, rekla je Ester Lazari. To pomaže u obja&scaron;njenju porasta tretmana plodnosti &scaron;irom Evrope poslednjih godina, s vi&scaron;e od 1,1 milion ciklusa lečenja sprovedenih u gotovo 1.400 klinika u 2021. godini.Natalia Deriabina/Shutterstock

Evropljanke sve kasnije postaju mame: Objavljena je statistika

12 Komentari