Evropljanke sve kasnije postaju mame: Objavljena je statistika

Postoji ceo niz razloga zašto se u proseku odlučujemo na roditeljstvo sve kasnije u životu. Neki su razlozi ekonomske prirode, neki zdravstvene, neki psihičke... Stvari se menjaju i ništa nije kako je nekad bilo. A nekad je bilo tako da su žene vrlo rano postajale majke, što je moderni način života u potpunosti promenio.

Novi podaci pokazuju da žene u Evropskoj uniji u proseku rađaju svoju prvu decu neposredno pre 30. rođendana. Zbog toga možemo zaključiti da Evropljanke sve duže čekaju na decu - a stručnjaci kažu da nema znakova da će se taj trend uskoro usporiti.

Prema najnovijim zvaničnim podacima, širom Evropske unije žene postaju majke u proseku u dobi od 29,8 godina, što je oko godinu dana kasnije u poređenju s decenijom ranije. Trenutno se dob žena pri prvom porođaju kreće od 24,7 godina u Moldaviji do 31,8 godina u Italiji. 

shurkin_son/Shutterstock

Odlaganje roditeljstva, pokazuju takođe podaci, ne znači nužno odustajanje od dece. Neke od zemalja u kojima žene najduže čekaju na decu ujedno su i zemlje s višim stopama nataliteta, na primer, Danska, Nemačka, Irska, Kipar, Holandija, Portugal, Švedska, Lihtenštajn i Norveška, pokazuju podaci EU - u svim tim zemljama prosečna je dob iznad 30 godina. Švajcarska je, na primer, uverljivo na prvom mestu, ali tamo je prosečna dob već neko vreme ista - od 32,1 do 32,4 godine.

"Zapravo se radi o čekanju", rekla je za Euronews Health Ester Lazari, demografkinja specijalizovana za plodnost na Univerzitetu u Beču. "Nema puno dokaza da ljudi više ne žele da imaju decu; idealna veličina porodice se zapravo nije promenila. Radi se samo o vremenu", dodala je.

Postoji nekoliko faktora koje Evropljani obično smatraju "preduslovima" za rađanje dece, rekla je Lazari. Prvo žele da završe studij i postanu finansijski stabilni, na primer, i generalno im treba više vremena da formiraju stabilne romantične veze nego u prošlosti. Žene u istočnoj i srednjoj Evropi obično postaju majke u srednjim do kasnim dvadesetima, dok one u zapadnoj i južnoj Evropi često čekaju do ranih tridesetih, prema podacima iz 2023. godine. Ipak, trend odlaganja rađanja dece može se videti svugde u Evropi, rekla je Lazari.

"Zato je vrlo teško odrediti jedan jedini faktor koji može objasniti taj trend."

morrowlight/Shutterstock

Pored svega, straučnjaci upozoravaju da ova promena može imati zdravstvene posledice. Dok Evropljani možda žele imati decu kasnije u životu, odlaganje roditeljstva može povećati rizik od problema s plodnošću. To znači da do trenutka kada se osećaju spremnim da imaju decu, možda neće moći da imaju onoliko koliko žele.

"Preferirani reproduktivni prozor se promenio, i to je zanimljivo, jer se biološki to očigledno nije promenilo", rekla je Lazari. To pomaže u objašnjenju porasta tretmana plodnosti širom Evrope poslednjih godina, s više od 1,1 milion ciklusa lečenja sprovedenih u gotovo 1400 klinika u 2021. godini.

Natalia Deriabina/Shutterstock