Životne veštine koje su deca 80-ih imala, a današnje generacije ne

Pripadnici generacije X često su nazivani &quot;decom s ključem oko vrata&quot;, jer su se nakon &scaron;kole sami vraćali u prazne domove, bez nadzora odraslih. Budući da su u svet koračali bez stalne roditeljske za&scaron;tite, od njih se očekivalo da se rano osamostale i sazreju.Zbog toga su usvojili brojne životne ve&scaron;tine koje su, pod uticajem modernih vaspitnih metoda, kod dana&scaron;nje dece gotovo nestale. Od čuvanja mlađe braće i sestara do snalaženja u trenucima dosade kroz igru bez nadzora, deca 80-ih bila su pripremljena za život na način koji dana&scaron;nje permisivno roditeljstvo i dru&scaron;tvo usmereno na udobnost često zanemaruju.Samostalno planiranjeBez roditelja koji su se uplitali u njihove dru&scaron;tvene odnose ili im organizovali obaveze, od dece 80-ih očekivalo se da u velikoj meri sama planiraju svoje aktivnosti, pi&scaron;u domaći i upravljaju svojim vremenom.Od igre napolju bez nadzora i samostalnog sklapanja prijateljstava do druženja bez prisutnosti roditelja, rano su naučili da donose odluke. Iako to može da deluje nevažno, upravo ta životna ve&scaron;tina pružila im je priliku za vežbanje nezavisnosti i samostalnosti.Zabava u trenucima dosadePrema stručnjacima s Instituta Child Mind, iako se deca često žale na dosadu, iskustvo dosade bez stalne stimulacije ili ekrana zapravo je važno. Sposobnost provođenja vremena u sopstvenom dru&scaron;tvu i pronalaženja zabave u dosadi životna je lekcija koju mnogi mladi danas propu&scaron;taju.U 80-ima, pre pametnih telefona i vaspitnih stilova koji podstiču roditelje da uvek budu na raspolaganju, deca su morala sama pronalaziti načine kako da provedu vreme. Bilo da se radilo o nestrukturisanoj igri na otvorenom ili sklapanju prijateljstava u kom&scaron;iluku, rano su se upoznali sa samoćom i dosadom.patat/ShutterstockRazgovor s nepoznatimaOd dece 80-ih očekivalo se da sama nauče ve&scaron;tinu socijalizacije, od procene rizika u kontaktu s drugima - pre nego &scaron;to je koncept &quot;opasnosti od stranaca&quot; u&scaron;ao u roditeljsku svest - do jednostavnog cenjenja razgovora s ljudima koje ne poznaju.Nisu se mogli osloniti na roditelje da re&scaron;avaju probleme s učiteljima ili da im olak&scaron;avaju komunikaciju. Iako je taj period sigurno bio izazovan za socijalno anksioznu decu, morali su da vežbaju prevazilaženje svojih strahova. Od samostalnog obavljanja zadataka do pe&scaron;ačenja u &scaron;kolu, ova životna lekcija bila je obaveza, a ne izbor.Suočavanje s odloženim zadovoljstvomDeca koja odmalena nauče da očekuju trenutno zadovoljstvo i udobnost sklonija su impulsivnosti, imaju problema s pažnjom i veću potrebu za stalnom zabavom, pokazala je studija Sveučili&scaron;ta Bucknell. Bez prilike da ovladaju strpljenjem, s vremenom mogu razviti ovisničke odnose, osećaj da im sve pripada i sabotirati sopstveni osećaj svrhe.Međutim, bez dru&scaron;tva usmerenog na komfor i stalne stimulacije pametnih telefona, deca 80-ih naučila su da izbegavaju zamku trenutnog zadovoljstva. Imali su priliku da cene vreme koje su proveli sami i razviju ve&scaron;tine emocionalne regulacije pre nego &scaron;to su se kao odrasli suočili s pritiscima dana&scaron;njeg sveta.Lyudmila2509/ShutterstockPrilagođavanje novoj tehnologijiOd kaseta do CD-a i mobilnih telefona, deca 80-ih provela su poslednjih nekoliko decenija suočavajući se s brojnim promenama, kako u kulturi tako i u tehnologiji. Nikada se nisu previ&scaron;e navikla na jednu stvar, a zahvaljujući roditeljima, koji su ih odmalena učili snalažljivosti i prilagodljivosti, nisu se osećala preterano vezanima za status quo.Iako je to zanemarena ve&scaron;tina u modernom svetu, gde su materijalizam i udobnost prioriteti, studija objavljena u časopisu Heliyon tvrdi da snalažljivost služi kao za&scaron;tita od problema s mentalnim zdravljem. &Scaron;to ste prilagodljiviji, to ste zdraviji, a ova je generacija tu ve&scaron;tinu razvila rano.Čitanje autokartiUmesto da u potpunosti zavise od svojih telefona za snalaženje, kao &scaron;to je to slučaj s mnogim mladima danas prema istraživanju Ordnance Surveyja, deca 80-ih su od rane dobi učila da čitaju papirne karte u automobilu.Od zadatka da usmeravaju roditelje na putovanjima do poku&scaron;aja da pronađu kuće prijatelja, ova deca nisu imala mogućnost da se oslone na tehnologiju. Stare automobilske karte iz pregrade za rukavice bile su im jedina opcija.Kako prihvatiti samoćuDok dana&scaron;nja deca mogu biti &quot;sama&quot;, ali istovremeno povezana s drugima putem dru&scaron;tvenih mreža, od dece 80-ih očekivalo se da se sama nose s dosadom i cene samoću. Posebno ona zadužena za čuvanje braće i sestara ili obavljanje kućnih poslova naučila su važnost nezavisnosti.Iako osećaj usamljenosti može dovesti do problema s mentalnim zdravljem, biti sam nije nužno isto. &Scaron;tavi&scaron;e, samoća je važna za dobrobit, jer uči ljude da razmi&scaron;ljaju, reguli&scaron;u emocije i razvijaju snažniji osećaj sebe.majatoni/ShutterstockUpravljanje budžetomBez mogućnosti da odmah kupe sve &scaron;to požele, deca generacije X morala su da se naviknu na odloženo zadovoljstvo i &scaron;tednju. Ako nisu &scaron;tedeli džeparac ili sami prona&scaron;li posao, nisu dobijali sve sa svojih lista želja.To je jedan od razloga za&scaron;to pripadnici generacije X, prema studiji iz 2024, če&scaron;će prijavljuju bolju finansijsku pismenost u poređenju s milenijalcima i generacijom Z. Roditelji su ih učili umeću upravljanja budžetom i &scaron;tednje, čak i ako su otvoreni razgovori o novcu tada jo&scaron; uvek bili retkost.Formiranje nezavisnog identitetaUmesto traženja pripadnosti praćenjem internet trendova i stalnog upoređivanja s ulep&scaron;anim verzijama tuđih života, deca generacije X učila su o popularnoj kulturi od svojih vr&scaron;njaka i gradila identitet na temelju stvarnih ljudi u svom okruženju.Nisu preuzimali sav stres i nisko samopouzdanje koje proizilazi iz prekomerne upotrebe dru&scaron;tvenih medija, &scaron;to potvrđuje i studija objavljena u časopisu Journal of Psychiatry and Psychiatric Disorders. Imali su priliku da odrastaju pod sopstvenim uslovima.Ve&scaron;tina strpljenjaBilo da se radilo o deljenju jednog fiksnog telefona s celom porodicom ili čekanju da u&scaron;tede džeparac za ne&scaron;to &scaron;to su želeli, deca 80-ih rano su naučila ve&scaron;tinu strpljenja. Kao odraslima, ovaj osećaj strpljenja može se činiti bezazlenim, ali igra važnu ulogu.Prema istraživaču Vilijamu Dejmonu, autoru knjige &quot;Put do svrhe&quot;, strpljenje ljudima daje priliku da razviju osećaj svrhe. Savladavanjem umeća čekanja, strpljivi ljudi mogu videti &scaron;iru sliku, slediti ciljeve bez očekivanja trenutnih rezultata i pronaći svoj jedinstveni smisao u svetu.

Životne veštine koje su deca 80-ih imala, a današnje generacije ne

0 Komentari