Mama i ćerka ne bi trebalo da budu drugarice, ovo su negativne strane takvog odnosa

Roditelji svojoj deci zaista jesu najbolji prijatelji, jer im uvek žele samo najbolje. Međutim, neki od njih se pona&scaron;aju kao da su drugari sa svojom decom, a to je ponekad posebno izraženo u odnosu između mama i ćerki. Međutim, psiholog Kristina Gribova navodi četiri razloga za&scaron;to to nije dobro.1. Nepravilno izgrađen porodični sistemDa biste bili autoritet svojoj ćerki, morate da po&scaron;tujete porodičnu hijerarhiju. Mama je starija, &scaron;to znači da je obrazovanija, ona komentari&scaron;e pona&scaron;anje deteta, ima svakodnevne obaveze koje ispunjava... Ćerka iz svega toga razvija po&scaron;tovanje prema svojoj majci i doživljava je kao autoritet.Psiholog ističe da drugarski odnos znači da u tome nema hijerarhije, već se pona&scaron;ate kao da ste jednaki sa detetom. Psiholog Gribova poja&scaron;njava da zbog toga situacija koju biste inače re&scaron;ili jednom rečju sada postaje komplikovana, morate da se ubeđujete i pregovarate sa detetom.&quot;Potrebno je da izgradite odnos sa detetom i da možete da komunicirate sa dominantne pozicije, ali kao jednaki. U isto vreme dete mora da vas po&scaron;tuje i da zna da stariji ipak ima zadnju reč&quot;, obja&scaron;njava ona.2. Manjak majčinske brigeMama je ona koja brine o svom detetu u svakom mogućem smislu, a ako su majka i ćerka drugarice, jednake, to znači da devojčica ne može u punoj meri da oseti tu majčinsku brigu. Žene koje se pona&scaron;aju kao da su im ćerke drugarice najče&scaron;će od deteta traže da se pona&scaron;a kao odraslo, sa njim pričaju o nekim svojim problemima iz privatnog života i čine da dete ve&scaron;tački odraste.Ovakav odnos sa ćerkom nikako nije dobar jer je važno pustiti dete da uživa u svom detinjstvu, a ne opterećivati ga problemima i iskustvima odraslih.3. RivalitetU pravilno izgrađenim porodičnim odnosima, u kojima ima hijerarhije, ne postoje rivalitet i takmičenje, koji se svakako pojavljuju u odnosima između dvoje jednakih. U tom smislu deo je procesa adaptacije kada se devojčica poredi sa svojim drugaricama, ali je to neprirodno u odnosu majke i ćerke.Mnoge mame koje se pona&scaron;aju kao da su drugarice sa svojim ćerkama poku&scaron;avaju da odaju i takav utisak, pa daju sve od sebe da izlgedaju mlađe, menjaju odeću, koriste neke reči koje su specifične za mlade, pi&scaron;e wday.ru.Psiholog upozorava da su ovakvi poku&scaron;aji majke da sakrije svoje godine nekad predmet smeha za ćerku tinejdžerku i njene drugarice, te da će dete pre ili kasnije osećati stid zbog takvog njenog pona&scaron;anja. Takođe, ističe da ove majke neretko ubrzavaju odrastanje svog deteta, kako bi njihovo drugarstvo bilo prikladnije.4. Želja za blizinomDeca, posebno kada dođu u kasnije tinejdžerske godine, žude za slobodom i nezavisno&scaron;ću &ndash; mnogi od njih bi u tom periodu želeli da žive sami. Međutim, mame-drugarice imaju želju da uvek budu uz svoju ćerku, da je na neki način zadržavaju, &scaron;to komplikuje odvajanje devojčice od majke.Gribova ističe da mladi ljudi u tom uzrastu često kriju svoj privatni život, ne govore detalje o tome kako provode svoje slobodno vreme i ne dele mnogo o stvarima koje su im važne &ndash; to je prirodan proces razdvajanja sopstvene ličnosti od porodice, koji doprinosi ličnom razvoju.&quot;Naravno, morate da volite, &scaron;titite, kontroli&scaron;ete svoju ćerku, ali umereno. Najpre, treba da je naučite pravim vrednostima u životu, da donosi odluke nezavisno i da je ne sprečavate da stiče lična iskustva&quot;, poručuje psiholog.

Mama i ćerka ne bi trebalo da budu drugarice, ovo su negativne strane takvog odnosa

1 Komentari