Kako da prepoznate patološkog lažova? Postoji pet sigurnih znakova

Uprkos uvreženoj slici lukavih i gotovo karikaturalno zlih osoba, ta oznaka se u stvarnosti odnosi na vrlo mali broj ljudi i podrazumeva specifične obrasce pona&scaron;anja, pa čak i u mu&scaron;ko-ženskim odnosima.Reč je o obrascu pona&scaron;anja, a ne o zasebnoj bolesti priznatoj u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, DSM-5. Iako na prvi pogled može delovati manipulativno, takvo pona&scaron;anje obično odražava dublji psiholo&scaron;ki nemir i ranjivost, obja&scaron;njava psihijatrica dr Kristina Ni.Drugim rečima, pravi patolo&scaron;ki lažljivac nije nužno osoba koja poku&scaron;ava da vam zagorča život, već neko čije pona&scaron;anje pokreću unutra&scaron;nji razlozi. U nastavku stručnjaci obja&scaron;njavaju ključne znakove.Laži su stalno prisutne i deo su svakodneviceSvako povremeno slaže, bilo da je reč o bezazlenoj laži ili o poku&scaron;aju izbegavanja odgovornosti. Međutim, patolo&scaron;ko laganje je gotovo stalna navika, kaže dr Dru Kertis, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Teksas u Tajleru.&quot;Govorimo o proseku od devet do deset laži dnevno&quot;, ističe dr Kertis, koji se bavi istraživanjima ove problematike. U su&scaron;tini, to je manje svesna odluka, a vi&scaron;e automatska reakcija.BLACKDAY/ShutterstockLažu u svim situacijama i o svemuNiko ne postaje patolo&scaron;ki lažljivac zbog jedne svađe ili jednog izolovanog slučaja. Kako obja&scaron;njava dr Kertis, reč je o &scaron;irem, hroničnom obrascu koji se proteže na gotovo sve odnose, situacije i teme. To znači da takva osoba ne iskrivljuje istinu samo kada je s nekim u sukobu ili ne ulep&scaron;ava svoje kvalifikacije samo da bi impresionirala kolege, već kompulzivno laže porodici, saradnicima, na dru&scaron;tvenim događajima i u usputnim razgovorima sa nepoznatim ljudima.Ne lažu nužno iz očigledne koristiS obzirom na izraz &quot;patolo&scaron;ki&quot;, lako je pretpostaviti da osoba laže zbog pažnje, moći ili lične koristi. Međutim, &quot;za razliku od strate&scaron;kih laži koje služe izbegavanju kazne ili ostvarivanju koristi, patolo&scaron;ke laži ne donose očiglednu korist&quot;, obja&scaron;njava dr Ni. Istraživanje dr Kertisa čak pokazuje da patolo&scaron;ki lažljivci često nisu ni svesni da lažu. Motivacija je, kaže dr Ni, unutra&scaron;nja: želja da se osećaju vredno, prihvaćeno ili da imaju kontrolu.Mogli bi se, na primer, pretvarati da gledaju iste serije kao i prijatelji ili tvrditi da im je omiljena boja ona koja im se zapravo uop&scaron;te ne sviđa. Reč je o relativno bezazlenim lažima, koje se razlikuju od namerne manipulacije ili svakodnevnih laži, poput tvrdnje da vam se sviđa prijateljeva lo&scaron;a frizura samo da ga ne biste povredili.InesBazdar/ShutterstockU nekim slučajevima, dodaje dr Ni, &quot;oni možda iskreno veruju u delove sopstvenih lažnih priča&quot; ili su takvo pona&scaron;anje naučili jo&scaron; u detinjstvu od roditelja, iako stručnjaci napominju da je potrebno jo&scaron; istraživanja kako bi se razumeli osnovni uzroci.Često ih je lako razotkritiBudući da je laganje tako česta navika, patolo&scaron;ki lažovi obično nisu naročito ve&scaron;ti u tome, kaže dr Oven Skot Muir, psihijatar iz Konektikata. &quot;Ve&scaron;ti manipulatori ne žele da uni&scaron;te svoju sposobnost uspe&scaron;ne manipulacije, a razotkrivanje bi upravo to učinilo&quot;, obja&scaron;njava dr Muir.S druge strane, &quot;patolo&scaron;ki lažovi neprestano lažu, zbog čega je njihove tvrdnje komično lako proveriti&rdquo;. Mogu se, na primer, hvaliti da su istrčali maraton, &scaron;to se lako može proveriti na internetu, ili različitim prijateljima ispričati različite verzije iste priče.Srdjan Randjelovic/ShutterstockPate zbog sopstvenog pona&scaron;anjaJedna od najvećih zabluda jeste da su patolo&scaron;ki lažovi savr&scaron;eno zadovoljni time &scaron;to obmanjuju druge. &quot;U istraživanju koje sam sproveo, mnogi su rekli da osećaju kajanje satima, pa čak i danima kasnije&quot;, obja&scaron;njava dr Kertis. &quot;Preispitivali bi sami sebe i pitali se: &#39;Za&scaron;to sam lagao?&#39;&quot;Ipak, taj osećaj ne zaustavlja nužno obrazac pona&scaron;anja. &quot;To je zato &scaron;to laž ispunjava i psiholo&scaron;ku funkciju&quot;, poja&scaron;njava dr Ni. &quot;Ona privremeno ublažava njihovu nesigurnost ili strah od odbijanja, &scaron;to je čini nezdravim odbrambenim mehanizmom&quot; kojeg će se te&scaron;ko re&scaron;iti.Za one koji su svesni svojih postupaka i žele da se promene, lečenje je manje usmereno na samo &quot;zaustavljanje&quot; laganja, a vi&scaron;e na razumevanje onoga &scaron;to pokreće tu kompulziju i na razvijanje zdravijih načina suočavanja.Dr Kertis navodi da je jedna od tehnika &ndash; podsticanje pona&scaron;anja koja se žele če&scaron;će viđati, poput govorenja istine, uz istovremeno ignorisanje laži. To je, ističu psihijatri, izuzetno težak proces, ali i proces koji pokazuje koliko je patolo&scaron;ko laganje zapravo složeno, posebno u poređenju sa dramatičnim prikazima u medijima.

Kako da prepoznate patološkog lažova? Postoji pet sigurnih znakova

0 Komentari