Vernici slave Cveti: Ko ovo prvi uradi – ispuniće mu se najveća želja

Ovaj pokretni praznik, koji se ove godine obeležava 5. aprila zauzima posebno mesto u crkvenom kalendaru, jer simbolizuje svečani i poslednji ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, neposredno pred njegova stradanja.Praznik je ustanovljen jo&scaron; krajem IV veka u Jerusalimu, u znak sećanja na događaj kada je Hristos dočekan kao car, uz radost naroda koji je pred njega prostirao haljine i grančice drveća, držeći u rukama palmove listove.Svečani ulazak u JerusalimPrema predanju, Isus Hristos je, u pratnji svojih učenika i mno&scaron;tva naroda, krenuo iz sela Vitinije ka Jerusalimu. Kod sela Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, poslao je učenike da dovedu magaricu i magare, na kojima će ući u grad, ispuniv&scaron;i tako proročanstvo.Narod, koji je već čuo za čudo vaskrsenja Lazara, dočekao ga je sa velikim odu&scaron;evljenjem. Jedni su nosili palmine grančice, drugi su prostirali svoje haljine po putu, dok su treći sekli granje i bacali ga pred njega. Odjekivali su uzvici: &quot;Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!&quot;WikipediaIpak, uprkos svečanom dočeku, Hristos je bio tužan. Gledajući Jerusalim, zaplakao je, znajući &scaron;ta čeka taj grad i njegov narod, izgovarajući reči upozorenja i tuge zbog njihove sudbine.Po ulasku u Jerusalim, mnogi su se pitali ko je on, a iz naroda se čulo: &quot;Isus, prorok iz Nazareta Galilejskog.&quot;Hristos je potom u&scaron;ao u hram, gde je isceljivao bolesne i pomagao onima kojima je pomoć bila potrebna. Deca i narod su ga slavili, uzvikujući hvalu, dok su fariseji negodovali. Na njihove prigovore odgovorio je podsećanjem da se istina često čuje upravo iz usta najmlađih.Taj dan je proveo u propovedi, a zatim se uveče sa učenicima vratio u Vitiniju.Na ikonama, ovaj događaj prikazuje se kroz prizor Hrista koji ja&scaron;e na magaretu, dok ga učenici prate, a narod mu ukazuje po&scaron;tovanje prostirući haljine i bacajući grančice pred njega. Ova scena simbolizuje pobedu duhovnosti, skromnosti i vere nad prolaznim svetovnim veličinama.Shutterstock/Julija OgrodowskiObičaji i verovanjaCveti se obeležavaju &scaron;irom hri&scaron;ćanskog sveta, ali u Srbiji ovaj praznik ima posebno bogatu tradiciju.Uoči praznika služi se večernja liturgija, a u crkvama se organizuju litije sa vrbovim grančicama, koje vernici nose kući i čuvaju tokom cele godine uz slavsku ikonu.Postoji i lep narodni običaj da devojke i deca odlaze u prirodu i beru cveće. Svaka biljka ima simboliku &ndash; dren za snagu, ljubičica za lepotu i miris, a vrba za napredak i blagostanje.U nekim krajevima cveće se ostavlja u ponoć ostavlja u vodi napolju da prenoći, dok se u gradovima unosi u kuću i potapa u vodu sa zlatnim ili srebrnim prstenjem, kojom se deca ujutru umivaju za zdravlje i sreću.Veruje se i da onaj ko prvi ubere cvet na ovaj dan može poželeti želju koja će mu se ispuniti ako iskreno veruje.Nekada je bio običaj da se ljudi na ovaj praznik kite cvećem, a momci su devojkama poklanjali bukete u kojima svaki cvet ima posebno značenje. U nekim krajevima Srbije, poput &Scaron;umadije, ovaj običaj se i danas neguje kroz darivanje cveća, dok se u Hercegovini praznik obeležava odlaskom u crkvu od ranog jutra.

Vernici slave Cveti: Ko ovo prvi uradi – ispuniće mu se najveća želja

0 Komentari