Ove navike odaju da ste kao dete rasli u domu punom stresa

Odrastanje u stresnom okruženju, bilo da je reč o domu ispunjenom stalnim svađama i napetostima ili porodici u kojoj je dete bilo prepu&scaron;teno samo sebi, ostavlja dubok trag.Deca su sklona da upijaju stres iz okoline, &scaron;to može dovesti do formiranja određenih navika kojih često nisu ni svesna. Na primer, neprestana potreba za ugađanjem drugima ili potiskivanje sopstvenih emocija mogu biti znakovi odrastanja u takvom domu, pi&scaron;e YourTango.1. Uvek na oprezuOsobe koje su odrasle u stresnim domovima često imaju osećaj da stalno moraju biti na oprezu. U napetom okruženju te&scaron;ko je osećati se sigurno. Bilo da se radilo o stalnim svađama ili generalno nesigurnim uslovima, takva iskustva mogu duboko uticati na decu, koja su podložnija razvoju traume izazvane stresom nego odrasli.Čak i kada se kasnije nađu u zdravom okruženju, pro&scaron;lost ih može držati u stanju pripravnosti. Takav način razmi&scaron;ljanja postaje navika koje nisu ni svesni. Nakon godina provedenih u stanju povi&scaron;ene budnosti u sopstvenom domu, te&scaron;ko se osloboditi tog obrasca pona&scaron;anja, &scaron;to u odraslom dobu može negativno uticati na njihove odnose.MAYA LAB/Shutterstock2. Preterano izvinjavanjePreterano izvinjavanje, čak i za najmanje gre&scaron;ke, može biti znak da je dete živelo u napetom okruženju. Taj obrazac se često prenosi i u odraslo doba. Takve osobe su se verovatno osećale odgovornima za osećanja drugih, čak i kada za to nije bilo razloga.Tužna istina iza stalnog izvinjavanja jeste osećaj da nikada nisu bili dovoljno dobri, te su verovatno preuzimali krivicu za stres u domaćinstvu. U odraslom dobu ta navika može ostati, &scaron;to dovodi do nezdravog preuzimanja odgovornosti za tuđa osećanja.3. Izbegavanje sukobaAko je neko odrastao u okruženju ispunjenom svađama i prepirkama, verovatno je razvio strah od sukoba. Slu&scaron;anje roditeljskih svađa može biti traumatično iskustvo, zbog čega u odraslom dobu takve osobe mogu izbegavati konflikte po svaku cenu.Glasni razgovori i napete situacije mogu ih vratiti u osećanja koja su proživljavali u detinjstvu. Iako izbegavanje sukoba može pružiti privremeni osećaj sigurnosti, dugoročno &scaron;teti samopouzdanju. Za re&scaron;avanje te&scaron;kih situacija potrebni su produktivni razgovori, a odbijanje suočavanja s problemima može dovesti do pristajanja na manje od onoga &scaron;to zaslužuju.PeterPike/Shutterstock4. Izo&scaron;trena svest o govoru telaDeci može biti te&scaron;ko da protumače govor tela, ali oni koji odrastaju u okruženju visokog stresa često brzo nauče tu ve&scaron;tinu. Njihovi staratelji su verovatno neverbalno iskazivali potisnute emocije, a deca su naučila da prepoznaju te suptilne znakove.Ta sposobnost tumačenja govora tela ostaje i u odraslom dobu i može biti koristan alat za razumevanje drugih. &quot;Čitanje&quot; ljudi postaje tiha navika, odbrambeni mehanizam razvijen u detinjstvu koji se zadržava ceo život.5. Emocionalna zatvorenostDeca odrasla u stresnim domovima često imaju problema sa otvaranjem prema drugima. Ponekad su ih staratelji učili da se boje stranaca ili su im pretili da će biti odvedeni ako nekome kažu &scaron;ta se de&scaron;ava kod kuće. Zbog toga razvijaju naviku držanja distance i nerado govore o svojim problemima.Ta navika se zadržava i u odraslom dobu. Te&scaron;ko je pokazati ranjivost kada ste odrasli u nesigurnom okruženju, pa emocionalna zatvorenost postaje jedini poznati način funkcionisanja.PeopleImages/Shutterstock6. Potiskivanje emocijaU stresnom domu često nema prostora za dečja osećanja. Ponekad se iskazivanje emocija čak i kažnjavalo, pa takvo okruženje nije bilo sigurno za njihovo izražavanje. Deca su od ranog uzrasta naučila da zadržavaju osećanja za sebe, &scaron;to je postao odbrambeni mehanizam. Nije iznenađujuće da se ta navika nastavlja i u odraslom dobu. Ako nikada nisu imali priliku da izraze svoje emocije, otvaranje drugima može im delovati nemoguće.7. Preterana nezavisnostU stresnom domu dete je često prepu&scaron;teno samo sebi, bilo zbog roditeljskih svađa ili njihove odsutnosti zbog posla. Zbog toga deca mogu steći utisak da mogu da se oslone isključivo na sebe. Te&scaron;ko im je da traže pomoć od drugih jer im takvo pona&scaron;anje nikada nije pokazano kao primer.Umesto toga, razvijaju izraženu nezavisnost i samostalnost. Prihvatanje pomoći od drugih može biti zastra&scaron;ujuće kada ste navikli da budete sami sebi sistem podr&scaron;ke, pa takve osobe često ostaju izrazito nezavisne tokom celog života.8. Problemi s poverenjemUz preteranu nezavisnost često dolaze i problemi s poverenjem. Kada ste navikli da se oslanjate samo na sebe, te&scaron;ko je pustiti druge blizu. Deljenje najdubljih tajni može delovati nemoguće, posebno ako ste od detinjstva učeni da sve zadržite za sebe. Problemi s poverenjem često su povezani s traumama iz detinjstva.&quot;Kao deca, potpuno zavisimo od staratelja koji bi trebalo da nam pruže sigurnost i utehu. Oslanjamo se na njih da budu ogledalo na&scaron;ih emocionalnih stanja kako bismo naučili &scaron;ta je dobro, lo&scaron;e, prikladno ili neprikladno. Problem nastaje kada na&scaron;i staratelji to ne mogu ili ne žele da učine. Tada nismo u stanju da verujemo da će sve biti u redu dok istražujemo svet jer nam staratelji nisu pružili odgovarajući odraz, utehu ili podr&scaron;ku&quot;, kaže Darius Cikanavicius.New Africa/Shutterstock9. Pote&scaron;koće u dru&scaron;tvenim situacijamaSocijalne ve&scaron;tine učimo posmatrajući interakcije drugih, prvenstveno na&scaron;ih staratelja. Odrastanje u stresnom okruženju može negativno uticati na socijalizaciju. Ako roditelji lo&scaron;e komuniciraju, dete može usvojiti taj obrazac.Ako je uz to podsticano da misli i osećanja zadrži za sebe, u odraslom dobu može mu biti jo&scaron; teže da formira zdrave odnose. Stidljivo dete koje se u &scaron;koli drži po strani možda se bori sa socijalnim ve&scaron;tinama upravo zbog situacije kod kuće. Prekidanje te navike i učenje zdravih oblika druženja može biti veliki izazov.10. Potreba za savr&scaron;enstvomU stresnom domu pohvale su retke. Da bi dobilo pozitivnu pažnju, dete je možda moralo da postiže izvanredne uspehe, na primer da dobija odlične ocene ili upi&scaron;e prestižni fakultet. Zbog toga u odraslom dobu mogu postati perfekcionisti.Iako težnja ka savr&scaron;enstvu ima svoje prednosti, takav obrazac naučen u detinjstvu može biti &scaron;tetan za samopouzdanje. Takve osobe mogu imati osećaj da nikada nisu dovoljno dobre i, čak i kada uspeju, retko su istinski ponosne na sebe. Često su preterano samokritične, &scaron;to su verovatno naučile od svojih roditelja.MaLija/Shutterstock11. Stalna napetostStresni domovi nisu opu&scaron;tajuća okruženja. Odrastanje u takvom domaćinstvu može onemogućiti opu&scaron;tanje. Kao dete, osoba je možda naučila da bude povučena i uzdržana jer je te&scaron;ko opustiti se kada se svet oko vas čini nesigurnim. Ta napetost može se preneti iz detinjstva u odraslo doba.Osim toga, stresno okruženje može povećati rizik od zdravstvenih problema. &quot;Istraživanja su pokazala da traumatična iskustva ne utiču samo na na&scaron;e obrasce razmi&scaron;ljanja i pona&scaron;anja, već i na na&scaron;u biologiju&quot;, kaže Tomas O&#39;Konro sa Univerzitetskog medicinskog centra u Rochesteru.&quot;Trauma pogađa na&scaron; sistem odgovora na stres i može se povezati s naru&scaron;enim imunitetom i lo&scaron;im kardiovaskularnim zdravljem.&quot;

Ove navike odaju da ste kao dete rasli u domu punom stresa

1 Komentari