Šest jasnih znakova da vaše dete svima udovoljava i da mu treba pomoć

Ako va&scaron;e dete neprestano stavlja tuđe potrebe ispred svojih, po svaku cenu izbegava sukobe ili je anksiozno zbog mogućnosti da nekoga razočara, možda je naučilo da potiskuje sopstvena osećanja kako bi zaslužilo odobravanje.U razgovoru sa dečjim psiholozima istražili smo suptilne znakove takvog pona&scaron;anja, za&scaron;to do njega dolazi i kako možete pomoći detetu da izgradi zdrave granice, a da pritom ne izgubi svoju prirodnu empatiju, pi&scaron;e Parents.Za&scaron;to udovoljavanje drugima nije bezazlenoKada deca neprestano stavljaju tuđa osećanja ispred svojih, mogu izgubiti kontakt sa sopstvenim potrebama i željama. Vremenom mogu početi da veruju da vrede samo kada su drugima na usluzi ili kada ih usrećuju.&quot;To im zaista može naru&scaron;iti samopouzdanje&quot;, kaže Nina Vestbruk, licencirana porodična terapeutkinja. Prema Vestbruk, takva deca podložnija su manipulaciji jer su navikla da postupaju tako da udovolje drugima umesto da uče samostalno da procenjuju, izražavaju svoje potrebe i bore se za sebe.Džozef Laino, psiholog i pomoćnik direktora u centru Sunset Terrace pri NYU Langone, obja&scaron;njava da se deca koja hronično udovoljavaju drugima suočavaju sa dugoročnim rizicima. To može dovesti do niskog samopouzdanja, zbunjenosti oko sopstvenog identiteta i pote&scaron;koća u postavljanju zdravih granica.Miljan Zivkovic/ShutterstockTakva deca se često oslanjaju na spolja&scaron;nju potvrdu, &scaron;to može podstaći anksioznost, stres i stalan strah od neodobravanja. Potiskivanje sopstvenih potreba vremenom može rezultirati emocionalnom iscrpljeno&scaron;ću, ogorčeno&scaron;ću i povećanim rizikom od depresije. Kao odrasli, mogli bi imati problema sa asertivno&scaron;ću i postati ranjiviji u nezdravim ili jednostranim vezama, dajući prednost tuđoj dobrobiti na sopstvenu &scaron;tetu, poja&scaron;njava dr Laino.Znakovi da va&scaron;e dete možda nastoji svima da ugodiPristojnost i ljubaznost osobine su koje roditelji žele da podstiču kod svoje dece. S druge strane, udovoljavanje drugima manje je prilagodljivo i na kraju nije u najboljem interesu deteta. Dr Laino obja&scaron;njava da je takvo pona&scaron;anje često ukorenjeno u dečjoj nesigurnosti i strahu od gubitka spolja&scaron;nje potvrde.&quot;Možda osećaju potrebu da udovolje drugima kako bi dobili potvrdu koja im jača samopouzdanje. Takva deca mogu neprestano tražiti ohrabrenje ili odobravanje i postavljati pitanja poput: &#39;Radim li ovo ispravno?&#39;, &#39;Je li ovo u redu?&#39; ili &#39;Jeste li ljuti na mene?&#39;&quot;Ključna karakteristika takve dece jeste i to &scaron;to se muče sa odbijanjem i postavljanjem granica, čak i ako to znači da moraju da urade ne&scaron;to &scaron;to ne žele. Često žrtvuju sopstvene potrebe zarad onih od kojih očekuju potvrdu. Često se izvinjavaju, čak i kada to nije potrebno, te&scaron;ko se zauzimaju za sebe i obično preuzimaju ulogu sledbenika u grupnim aktivnostima.Trzykropy/ShutterstockPrema dr Lainu, znakovi upozorenja su često izvinjavanje, stalno traženje potvrde, retko izgovaranje reči &quot;ne&quot;, pretvaranje da im se ne&scaron;to dopada samo da bi udovoljili drugima, izbegavanje sukoba te preuzimanje vi&scaron;e obaveza nego &scaron;to mogu da podnesu iz straha da nekoga ne razočaraju. Razlika je u tome &scaron;to ta deca ne poku&scaron;avaju samo da budu ljubazna, već žrtvuju sopstvene potrebe zarad nekog drugog, bio to vr&scaron;njak, učitelj ili roditelj.Za&scaron;to neka deca postaju oni koji udovoljavaju drugimaIako ne postoji jedan uzrok takvog pona&scaron;anja, stručnjaci kažu da okolina i vaspitanje igraju veliku ulogu. Kada su deca u okruženjima koja nagla&scaron;avaju savr&scaron;enstvo, mogu početi da se bore sa ispunjavanjem tih očekivanja i postavljaju sebi nerealne standarde. Ako je okruženje nepredvidivo ili nestabilno, neka deca nauče da bi svako neslaganje moglo biti opasno pa potiskuju osećanja kako bi izbegla sukob.To je posebno izraženo kod dece koja su preuzela roditeljsku ulogu i odrastaju u domovima gde roditelji očekuju da se deca brinu o njihovim emocionalnim potrebama.&quot;Udovoljavanje drugima može početi kada deca osete da moraju da budu &#39;dobra&#39; kako bi bila voljena&quot;, kaže Vestbruk. &quot;Mogu misliti da će ćutanjem ili pomaganjem usrećiti sve oko sebe. Za osetljivu decu, ljubaznost se može činiti kao jedini način da se osećaju cenjeno, a takvo pona&scaron;anje može se nastaviti i u odraslom dobu ako se njime ne upravlja.&quot;Bilanol/ShutterstockPona&scaron;anje se može prenositi i generacijama. Iako ne postoji gen za udovoljavanje, studije su pokazale da na susretljivost delimično utiču geni, a traume mogu stvoriti i epigenetske promene. Takva deca sklonija su osetljivosti na tuđa osećanja i mogu poku&scaron;avati da udovolje drugima na sopstvenu &scaron;tetu.Kako pomoći detetu da postavi zdrave granice?Za decu koja teže udovoljavanju drugima, učenje postavljanja granica može biti izazovno, ali i transformi&scaron;uće. Dr Laino preporučuje nekoliko strategija. Budite detetu uzor u tome kako se na pristojan, ali odlučan način kaže &quot;ne&quot;.Vežbajte sa njima različite scenarije. Obratite pažnju na to koja pona&scaron;anja nagrađujete. Umesto da ih hvalite samo kada učine ne&scaron;to za nekog drugog, pohvalite i njihovu odlučnost i sposobnost da se zauzmu za sebe.Potvrdite im čitav spektar osećanja i podsetite ih da je u redu biti uznemiren te da imaju siguran prostor za izražavanje. Recite im da ne moraju nepotrebno da se izvinjavaju.Podsetite ih da ih volite bezuslovno, takve kakvi jesu, a ne zbog toga koliko usrećuju druge. Objasnite im da svi gre&scaron;imo i da ne moraju biti savr&scaron;eni da bi zaslužili ljubav.Inside Creative House/ShutterstockKada potražiti stručnu pomoćUvek je pametno potražiti stručni savet ako pona&scaron;anje va&scaron;eg deteta ide na njegovu &scaron;tetu, negativno utiče na njegovo samopouzdanje ili pojačava anksioznost.&quot;Dobar terapeut može im pomoći da izgrade samopouzdanje, postave granice i nauče da ne moraju zaslužiti ljubav uvek govoreći &#39;da&#39;&quot;, kaže Vestbruk.Potražite pomoć ako va&scaron;e dete dopu&scaron;ta drugima da ga zlostavljaju, ako potiskuje emocije, preterano se izvinjava, ima stalan strah od gre&scaron;ke ili preuzima krivicu za tuđe gre&scaron;ke.&quot;Nikad nije lo&scaron;e potražiti stručnu podr&scaron;ku, iako se često brinemo da preterujemo. Time preduzimamo proaktivan korak kako bismo na&scaron;oj deci i sebi obezbedili podr&scaron;ku i alate potrebne za autentičniji, iskreniji i ispunjeniji život.&quot;

Šest jasnih znakova da vaše dete svima udovoljava i da mu treba pomoć

0 Komentari