Šest jasnih znakova da vaše dete svima udovoljava i da mu treba pomoć

Ako vaše dete neprestano stavlja tuđe potrebe ispred svojih, po svaku cenu izbegava sukobe ili je anksiozno zbog mogućnosti da nekoga razočara, možda je naučilo da potiskuje sopstvena osećanja kako bi zaslužilo odobravanje.

U razgovoru sa dečjim psiholozima istražili smo suptilne znakove takvog ponašanja, zašto do njega dolazi i kako možete pomoći detetu da izgradi zdrave granice, a da pritom ne izgubi svoju prirodnu empatiju, piše Parents.

Zašto udovoljavanje drugima nije bezazleno

Kada deca neprestano stavljaju tuđa osećanja ispred svojih, mogu izgubiti kontakt sa sopstvenim potrebama i željama. Vremenom mogu početi da veruju da vrede samo kada su drugima na usluzi ili kada ih usrećuju.

"To im zaista može narušiti samopouzdanje", kaže Nina Vestbruk, licencirana porodična terapeutkinja. 

Prema Vestbruk, takva deca podložnija su manipulaciji jer su navikla da postupaju tako da udovolje drugima umesto da uče samostalno da procenjuju, izražavaju svoje potrebe i bore se za sebe.

Džozef Laino, psiholog i pomoćnik direktora u centru Sunset Terrace pri NYU Langone, objašnjava da se deca koja hronično udovoljavaju drugima suočavaju sa dugoročnim rizicima. To može dovesti do niskog samopouzdanja, zbunjenosti oko sopstvenog identiteta i poteškoća u postavljanju zdravih granica.

Miljan Zivkovic/Shutterstock

Takva deca se često oslanjaju na spoljašnju potvrdu, što može podstaći anksioznost, stres i stalan strah od neodobravanja. Potiskivanje sopstvenih potreba vremenom može rezultirati emocionalnom iscrpljenošću, ogorčenošću i povećanim rizikom od depresije. Kao odrasli, mogli bi imati problema sa asertivnošću i postati ranjiviji u nezdravim ili jednostranim vezama, dajući prednost tuđoj dobrobiti na sopstvenu štetu, pojašnjava dr Laino.

Znakovi da vaše dete možda nastoji svima da ugodi

Pristojnost i ljubaznost osobine su koje roditelji žele da podstiču kod svoje dece. S druge strane, udovoljavanje drugima manje je prilagodljivo i na kraju nije u najboljem interesu deteta. Dr Laino objašnjava da je takvo ponašanje često ukorenjeno u dečjoj nesigurnosti i strahu od gubitka spoljašnje potvrde.

"Možda osećaju potrebu da udovolje drugima kako bi dobili potvrdu koja im jača samopouzdanje. Takva deca mogu neprestano tražiti ohrabrenje ili odobravanje i postavljati pitanja poput: 'Radim li ovo ispravno?', 'Je li ovo u redu?' ili 'Jeste li ljuti na mene?'"

Ključna karakteristika takve dece jeste i to što se muče sa odbijanjem i postavljanjem granica, čak i ako to znači da moraju da urade nešto što ne žele. Često žrtvuju sopstvene potrebe zarad onih od kojih očekuju potvrdu. Često se izvinjavaju, čak i kada to nije potrebno, teško se zauzimaju za sebe i obično preuzimaju ulogu sledbenika u grupnim aktivnostima.

Trzykropy/Shutterstock

Prema dr Lainu, znakovi upozorenja su često izvinjavanje, stalno traženje potvrde, retko izgovaranje reči "ne", pretvaranje da im se nešto dopada samo da bi udovoljili drugima, izbegavanje sukoba te preuzimanje više obaveza nego što mogu da podnesu iz straha da nekoga ne razočaraju. Razlika je u tome što ta deca ne pokušavaju samo da budu ljubazna, već žrtvuju sopstvene potrebe zarad nekog drugog, bio to vršnjak, učitelj ili roditelj.

Zašto neka deca postaju oni koji udovoljavaju drugima

Iako ne postoji jedan uzrok takvog ponašanja, stručnjaci kažu da okolina i vaspitanje igraju veliku ulogu. Kada su deca u okruženjima koja naglašavaju savršenstvo, mogu početi da se bore sa ispunjavanjem tih očekivanja i postavljaju sebi nerealne standarde. Ako je okruženje nepredvidivo ili nestabilno, neka deca nauče da bi svako neslaganje moglo biti opasno pa potiskuju osećanja kako bi izbegla sukob.

To je posebno izraženo kod dece koja su preuzela roditeljsku ulogu i odrastaju u domovima gde roditelji očekuju da se deca brinu o njihovim emocionalnim potrebama.

"Udovoljavanje drugima može početi kada deca osete da moraju da budu 'dobra' kako bi bila voljena", kaže Vestbruk. "Mogu misliti da će ćutanjem ili pomaganjem usrećiti sve oko sebe. Za osetljivu decu, ljubaznost se može činiti kao jedini način da se osećaju cenjeno, a takvo ponašanje može se nastaviti i u odraslom dobu ako se njime ne upravlja."

Bilanol/Shutterstock

Ponašanje se može prenositi i generacijama. Iako ne postoji gen za udovoljavanje, studije su pokazale da na susretljivost delimično utiču geni, a traume mogu stvoriti i epigenetske promene. Takva deca sklonija su osetljivosti na tuđa osećanja i mogu pokušavati da udovolje drugima na sopstvenu štetu.

Kako pomoći detetu da postavi zdrave granice?

Za decu koja teže udovoljavanju drugima, učenje postavljanja granica može biti izazovno, ali i transformišuće. Dr Laino preporučuje nekoliko strategija. Budite detetu uzor u tome kako se na pristojan, ali odlučan način kaže "ne".

Vežbajte sa njima različite scenarije. Obratite pažnju na to koja ponašanja nagrađujete. Umesto da ih hvalite samo kada učine nešto za nekog drugog, pohvalite i njihovu odlučnost i sposobnost da se zauzmu za sebe.

Potvrdite im čitav spektar osećanja i podsetite ih da je u redu biti uznemiren te da imaju siguran prostor za izražavanje. Recite im da ne moraju nepotrebno da se izvinjavaju.

Podsetite ih da ih volite bezuslovno, takve kakvi jesu, a ne zbog toga koliko usrećuju druge. Objasnite im da svi grešimo i da ne moraju biti savršeni da bi zaslužili ljubav.

Inside Creative House/Shutterstock

Kada potražiti stručnu pomoć

Uvek je pametno potražiti stručni savet ako ponašanje vašeg deteta ide na njegovu štetu, negativno utiče na njegovo samopouzdanje ili pojačava anksioznost.

"Dobar terapeut može im pomoći da izgrade samopouzdanje, postave granice i nauče da ne moraju zaslužiti ljubav uvek govoreći 'da'", kaže Vestbruk.

Potražite pomoć ako vaše dete dopušta drugima da ga zlostavljaju, ako potiskuje emocije, preterano se izvinjava, ima stalan strah od greške ili preuzima krivicu za tuđe greške.

"Nikad nije loše potražiti stručnu podršku, iako se često brinemo da preterujemo. Time preduzimamo proaktivan korak kako bismo našoj deci i sebi obezbedili podršku i alate potrebne za autentičniji, iskreniji i ispunjeniji život."