Četiri navike roditelja zbog kojih deca prestanu da im se poveravaju

Dete koje je nekada s odu&scaron;evljenjem prepričavalo svaki detalj svog dana može polako shvatiti da je sigurnije da krije osećanja, povr&scaron;no odgovara na pitanja ili koristi jednosložne odgovore. To nije uvek znak pobune, već ponekad način samoodbrane.Kada se deca osećaju neshvaćeno, osuđivano ili preterano kontrolisano, nauče da zadrže delove sebe za sebe. U korenu te promene često se nalazi nekoliko uobičajenih roditeljskih navika.Pretvaranje svake gre&scaron;ke u dramuDeca gre&scaron;e. To je neizbežno, zaboraviće domaći, izgubiće stvari, reći neku sitnu laž, izgovoriti ne&scaron;to nepristojno ili doneti odluku zbog koje će se odmah pokajati. Međutim, problem nije u samoj gre&scaron;ci, već u emocionalnoj atmosferi koja je prati.Ako roditelji na svaki propust reaguju burno, deca počinju da se &scaron;tite skrivanjem problema. To ne znači da im podr&scaron;ka vi&scaron;e nije potrebna, već da gube poverenje u reakciju roditelja. Kada dom postane mesto gde gre&scaron;ke donose sram, ti&scaron;ina počinje da deluje sigurnije od iskrenosti.pics five/ShutterstockOlako odbacivanje dečjih osećanjaIzjave poput &quot;Preteruje&scaron;&quot;, &quot;To nije ni&scaron;ta stra&scaron;no&quot; ili &quot;Nemoj biti sme&scaron;an&quot; mogu u trenutku delovati bezazleno, ali vremenom ostavljaju trag. Deca jo&scaron; uvek uče da prepoznaju i razumeju sopstvene emocije i često se oslanjaju na roditelje da im u tome pomognu.Kada se njihova osećanja stalno umanjuju ili ignori&scaron;u, dete može početi da sumnja u ispravnost sopstvenih reakcija. Može zaključiti da je ono &scaron;to oseća neprikladno, neprijatno ili nedovoljno važno da bi se podelilo. Rezultat je emocionalno povlačenje, ne zato &scaron;to dete ni&scaron;ta ne oseća, već zato &scaron;to oseća previ&scaron;e i ne zna gde sa tim osećanjima.Stalna poređenja s drugimaMalo &scaron;ta može brže zatvoriti dete od poređenja. Bilo da je reč o bratu, sestri, rođaku, kom&scaron;ijskom detetu ili najboljem učeniku u razredu, poređenja &scaron;alju jasnu poruku: &quot;Takav kakav jesi, nisi dovoljno dobar.&quot;Deca koja to stalno slu&scaron;aju često prestaju da dele svoje doživljaje jer već znaju &scaron;ta sledi &ndash; očekuju kritiku, a ne radoznalost. Počinju da se cenzuri&scaron;u, birajući &quot;sigurne&quot; odgovore umesto iskrenih. Vremenom mogu početi da skrivaju i dobre vesti ako se pla&scaron;e da će i one biti upoređivane s tuđim postignućima.La Famiglia/ShutterstockLjutnja umesto smirenostiDeca pamte emocionalni ton razgovora jednako dobro kao i izgovorene reči. Ako poveravanje nečeg te&scaron;kog redovno izaziva vikanje, sarkazam, kaznu ili dramatično pokazivanje razočaranja, naučiće da izbegavaju takve razgovore.To je posebno izraženo kada nisu sigurna kako će roditelj reagovati. Smirena reakcija ne znači odobravanje svega &scaron;to dete kaže ili uradi, već stvaranje okruženja koje je dovoljno sigurno da dete nastavi da govori. Kada ljutnja postane uobičajen odgovor, deca prestaju da donose probleme kući. Na povr&scaron;ini mogu delovati samostalno, ali zapravo se sa svime nose sama.AYO Production/ShutterstockKako se poverenje polako vraćaDeca se ne otvaraju zato &scaron;to roditelji od njih zahtevaju iskrenost, već zato &scaron;to osećaju da je iskrenost sigurna. To poverenje gradi se u malim trenucima: kada roditelj slu&scaron;a bez prekidanja i žurbe, ispravlja dete bez ponižavanja i ostaje smiren čak i kada je tema neprijatna.Cilj nije savr&scaron;eno roditeljstvo, već stvaranje emocionalne sigurnosti. Kada deca osete da se njihove reči neće okrenuti protiv njih, počeće ponovo da dele svoje misli &ndash; prvo nevažne detalje, zatim lične brige i, na kraju, one najdublje istine koje su i najvažnije.

Četiri navike roditelja zbog kojih deca prestanu da im se poveravaju

0 Komentari