Postupci roditelja zbog kojih se odrasla deca ne osećaju voljeno

Ovakvi postupci roditelja retko su zlonamerni, a najče&scaron;će su posledica lo&scaron;e komunikacije ili različitih očekivanja.Ne postoji čarobni &scaron;tapić kojim bi roditelji obezbedili da se njihova odrasla deca osećaju voljeno i podržano, zato je najbolje početi s razumevanjem onoga &scaron;to kod njih stvara osećaj odbačenosti ili nevažnosti. Nakon toga, roditelji mogu da razgovaraju sa svojom decom o tim osećajima i zajedno krenu napred.Izbegavanje te&scaron;kih razgovoraJedan od čestih roditeljskih postupaka koji kod odrasle dece može izazvati osećaj da nisu voljena jeste izbegavanje te&scaron;kih tema. Roditelji to često čine misleći da su pažljivi jer niko ne želi nelagodu ili tugu. Nažalost, njihova deca to ne doživljavaju na taj način.Na primer, roditelji možda ne žele da slu&scaron;aju o tome kako se njihova odrasla deca nose s posledicama vaspitanja ili su jednostavno nesrećna. Prekidanjem svake rasprave o tim pitanjima deca se osećaju nepodržano i nevoljeno, iako im je često samo potrebno da budu saslu&scaron;ana. Takvim postupkom mogu se osećati odbačeno.Kod nekih je roditelja to kulturolo&scaron;ko ili generacijsko pitanje, jer jednostavno nisu naučeni kako da vode takve razgovore. Terapeutkinja Samara Fabrik ističe da &quot;izražavanje pozitivnih osećaja tokom te&scaron;kog razgovora pomaže obema stranama da se osećaju bolje i za vreme i nakon njega&quot;. &quot;Unesite u razgovor brigu, privrženost i zahvalnost&quot;, savetuje ona. &quot;Upamtite, cilj komunikacije je da vas se čuje i razume.&quot;PeopleImages/ShutterstockSkrivanje ponosaJo&scaron; jedan postupak koji može na&scaron;tetiti odrasloj deci jeste suzdržavanje od pozitivnih komentara. Roditelji možda ne govore da su impresionirani ili ponosni, jer pretpostavljaju da se to podrazumeva ili misle da bi time mogli da na&scaron;tetevsvojoj deci. U stvarnosti, deca moraju znati da su roditelji ponosni na njih. Ta se potreba prenosi iz djetinjstva u odraslu dob, čega roditelji nisu uvek svesni.Osjećaj vrednosti temelj je zdravog samopouzdanja. Studija objavljena u časopisu Journal of Experimental Child Psychology istraživala je kako roditeljske pohvale utiču na dečju samoprocenu nakon neuspeha. Studija je razlikovala pohvalu usmerenu na proces, koja ističe trud kao ključ uspeha, i pohvalu usmerenu na osobu, koja se fokusira na fiksne osobine.Pokazalo se da ljudi najbolje napreduju kada budu pohvaljeni za trud. Kada njihov naporan rad bude prepoznat, osećaju se potvrđeno, a to je ne&scaron;to &scaron;to je deci svih uzrasta potrebno od svojih roditelja.Tretiranje odrasle dece kao da su malaRoditelji često nisu svesni da se njihova odrasla deca osećaju nevoljeno kada su tretirana kao da su jo&scaron; deca ili tinejdžeri. Zbog toga se odraslo dete oseća kao da je zapelo i kao da se osoba kakva je danas uop&scaron;te ne primećuje. To je naročito izraženo kada roditelji vide samo gre&scaron;ke i negativne osobine svoje odrasle dece.Uobičajeno je da se roditelji te&scaron;ko nose s time da svoju decu vide kao nezavisne osobe, čak i u odrasloj dobi, te se drže zastarelih vizija o njima. Odrasloj deci je potrebno poverenje roditelja u dono&scaron;enju sopstvenih odluka, čak i ako te odluke vode putem s kojim se roditelji ne slažu. Dopu&scaron;tanje gre&scaron;aka ključno je za lični rast.Nametanje sopstvenih snova i ciljevaNametanje sopstvenih životnih ciljeva odrasloj deci jo&scaron; je jedan postupak koji ih udaljava. To se često događa kada roditelji ne razumeju snove svoje dece, misleći da znaju &scaron;ta je najbolje za njih. Izve&scaron;taj pod naslovom &quot;Moje dete iskupljuje moje neostvarene snove&quot; potvrdilo je da roditelji zaista prenose sopstvene neispunjene ambicije na svoju decu.Roditelji koji očekuju da deca slede njihove stope ne daju im priliku da sami otkriju ko su. Svako želi da živi u skladu sa sopstvenim vrednostima. Kada roditelji postavljaju očekivanja koja se ne podudaraju s vrednostima njihove odrasle dece, to izaziva frustraciju i tugu.fizkes/ShutterstockDefinisanje kroz priče iz pro&scaron;lostiRoditelji često ne shvataju koliko je za odraslo dete frustrirajuće kada ga defini&scaron;u kroz priče iz detinjstva. Primera radi, najmlađe dete možda je smatrano &quot;bebom porodice&quot; koja je imala ispade besa i zahtevala puno pažnje. To je dete, međutim, sada odrasla osoba koja se verovatno vi&scaron;e tako ne pona&scaron;a.Ako mu se stalno ponavlja ta stara priča, može se osećati zarobljeno i neshvaćeno, a svaka izražena frustracija može biti protumačena kao razmaženost umesto da se shvati ozbiljno. Većina odrasle dece preraste navike iz detinjstva, a kada oditelji nastavljaju da ih defini&scaron;u prema pro&scaron;lim verzijama sebe, ne ostavljaju im prostor za promenu.Nedostatak podr&scaron;ke za njihove snoveRoditelji možda ne vide vrednost u tome da se njihovo odraslo dete bavi umetno&scaron;ću umesto da studira pravo, ali ako žele da se njihova deca osećaju voljeno, trebalo bi da im daju prostora da slede živote koje žele.Obeshrabrivanje ili isticanje svega &scaron;to je pogre&scaron;no u njihovim željama uzrokuje sukob i tugu. Psiholo&scaron;kinja dr &Scaron;eril Zigler napominje da podr&scaron;ka pomaže da &quot;odgajite dete koje zna da je voljeno, razume svoje mesto u svetu i oseća se sigurno&quot;.&quot;Podr&scaron;ka ne znači da detetu dopu&scaron;tate da radi &scaron;ta god hoće&quot;, obja&scaron;njava ona. &quot;To znači da priznajete njegova osećanja, ohrabrujete ga i budete kreativni kada ono &scaron;to želi nije ne&scaron;to &scaron;to možete pružiti ili smatrate najboljim za njega. Slu&scaron;anje, priznavanje osećanja i zatim zajedničko stvaranje plana ključni su kako bi va&scaron;e dete znalo da ima va&scaron;u podr&scaron;ku&quot;, zaključuje dr Zigler.Osuđivanje smislenih izboraJo&scaron; jedan nesvestan roditeljski postupak zbog kojeg se odrasla deca osećaju nevoljeno jeste osuđivanje njihovih izbora, čak i onih dobro smi&scaron;ljenih. Odrastanje u osuđujućem domu može naneti veliku &scaron;tetu samopo&scaron;tovanju. Roditelji se možda ne slažu s karijernim ciljevima svoje odrasle dece ili načinom na koji odgajaju sopstvenu djecu, ali izražavanje kritike verovatno neće promeniti njihove odluke.Odrasla deca često usvajaju ono &scaron;to govore njihovi kritični roditelji, &scaron;to može dovesti do razvoja o&scaron;trog unutra&scaron;njeg glasa. Kako obja&scaron;njava Pamela Aloia, sertifikovana savetnica: &quot;Kritika u pravilu rađa novu kritiku. Ako uvek tražite sopstvene gre&scaron;ke, skloni ste gledanju svojih odnosa i životnih iskustava kroz istu prizmu&quot;.Gladskikh Tatiana/ShutterstockOmalovažavanje mentalnog zdravljaOmalovažavanje problema s mentalnim zdravljem odrasle dece gotovo je uvek gre&scaron;ka. Kada deca bilo kojeg uzrasta progovore o svojim borbama s anksiozno&scaron;ću, depresijom ili bilo kojim drugim psiholo&scaron;kim problemom, čine hrabar čin brige o sebi. Kada roditelji umanjuju ono kroz &scaron;ta njihova odrasla deca prolaze, osećaju se obezvređeno i nevoljeno.Prema Nacionalnom savezu za mentalne bolesti, jedna od pet odraslih osoba u SAD-u svake godine doživi neki oblik mentalne bolesti. Iako je roditeljima bolno da vide svoju decu kako pate, ignorisanje njihovih izazova samo pojačava stigmu i smanjuje verovatnoću da će potražiti potrebnu pomoć.Emocionalna distanciranostEmocionalna distanciranost jo&scaron; je jedan postupak zbog kojeg se odrasla deca ne osećaju voljeno. Ljudima su, bez obzira na dob, potrebni privrženost i emocionalna sigurnost. Roditelji koji ne mogu ili ne žele da uspostave emocionalnu vezu sa svojom odraslom decom podstiču ih da preispituju jesu li uop&scaron;te voljeni.Psiholo&scaron;ki razlozi za distanciranost uključuju nisku emocionalnu inteligenciju, međugeneracijsku traumu i lo&scaron;e mentalno zdravlje. Odrasla deca s emocionalno distanciranim roditeljima često se osećaju neshvaćeno, muči ih sumnja u sebe i osećaj da nisu dovoljno dobri.Poppy Pix/ShutterstockZahtevanje zahvalnostiKada roditelji zahtevaju zahvalnost od odrasle dece, to je često znak da osećaju kako im deca ne&scaron;to duguju. Iako je zahvalnost bitan deo svakog odnosa, ona ne može da se iznudi, a deca ne duguju svojim roditeljima svoje živote. Očekivanje stalne zahvalnosti znak je emocionalne nezrelosti i egocentričnosti roditelja.Studija iz časopisa Developmental Review pokazala je da zahvalnost proizilazi iz podržavajućeg i toplog roditeljstva te je povezana sa sigurnom privrženo&scaron;ću. Zahvalnost se ne daje slobodno, već se zaslužuje, čak i u odnosu između roditelja i odrasle dece.Nedostupnost u kriznim trenucimaBiti nedostupan kada su odrasla deca u krizi gotovo će uvek kod njih stvoriti osećaj da nisu voljena. Svako u nekom trenutku doživi te&scaron;ka vremena, a podr&scaron;ka voljenih osoba često je ključna za preživljavanje. Kada roditelji nisu prisutni za svoju odraslu decu, ona se osećaju napu&scaron;teno.Biti prisutan ne znači da roditelji moraju sve da ostavepo strani. Podr&scaron;ku mogu pružiti i malim, izvedivim postupcima, poput svakodnevnih telefonskih poziva, slanja obroka ili jednostavno slu&scaron;anja. Odrasloj deci je potrebno da osećaju ljubav svojih roditelja, ba&scaron; kao &scaron;to im je to trebalo i kad su bila mala.

Postupci roditelja zbog kojih se odrasla deca ne osećaju voljeno

0 Komentari