Različite životne priče, ali jedan put: Ko su žene koje planiraju da osvoje osmu najvišu planinu sveta? FOTO

Du&scaron;ica Jovanović, Marija Sekulović, Daliborka Milićević, Marija Zogović i Antonia Viljac su hrabre žene koje svojim životnim pričama inspiri&scaron;u mnoge.Njihova ljubav prema planinarstvu i alpinizmu ih je naučila da ni&scaron;ta nije nemoguće dokle god postoji jasan cilj, a to je, kako kažu, moto svakog životnog puta. Svaka od njih je posebna i svaka od njih ima svoju priču. Ono &scaron;to ih je na samom početku ovog neverovatnog putovanja povezalo jeste osećaj pripadnosti i zajednička strast prema planinskim vrhovima.Na konferenciji za novinare pod nazivom &quot;She Goes First&quot; želele su da svetu približe svoju strast za najvi&scaron;im planinskim vrhovima, ali i da otkriju pojedine detalje iz privatnog života zbog kojih su danas ovde.B92.netSport kao način životaDu&scaron;ica Jovanović je porekom iz Bajine Ba&scaron;te, a trenutno živi i radi u Beogradu. Kako kaže, sportski način života je oduvek bio jedini pravi put za nju, ali se takođe bavi slikanjem i pisanjem. Jedno vreme se bavila i humanitarnim radom.Otkrila nam je i to da je trenirala boks, ali da sada većinu vremena posvećuje visokogorstvu. Takođe je naglasila važnost ovog sporta za žene. View this post on Instagram A post shared by Dusica Jovanovic (@dus.ic.a)&quot;Želimo da inspiri&scaron;emo mlade žene da preuzmu sopstvenu odgovornost za svoj život, da hrabro idu ka svojim ciljevima i da ni&scaron;ta nije nemoguće dokle se dovoljno trude. Mi bismo bile srećne ako možemo jednoj osobi da pružimo tu inspiraciju, da krene svojim putem - bez obzira koji je to put.&quot;S tim uvezi, već se popela na vrhove: Himlung Himal, Ajlend Pik, i Kalapatar, a sada planira da osvoji planinu Manaslu. Ovom prilikom je objasnila kako je do&scaron;la na ideju da se priključi ekspediciji.&quot;U toku uspona na Ajlend Piku upoznala sam Daliborku Milićević i već sledeće godine, 2025, zajedno smo penjale vrh Himlung i bile smo prve žene iz Srbije koje su popele taj vrh. U isto vreme, u Himalajima, vrh Ama Dablam, penjale su na&scaron;e Marije - Sekulović i Zogović. View this post on Instagram A post shared by Dusica Jovanovic (@dus.ic.a)To je vrh visok ne&scaron;to manje od 7.000 metara, ali izuzetno tehnički zahtevan i smatra se jednim od najizazovnijih uspona na svetu. Sticajem okolnosti smo se sve srele i upoznale u glavnom gradu Nepala, Katmanduu. Tu smo prepoznale zajedničku strast i želju za izazovom.Kao logičan nastavak nametnula se ideja da to bude vrh vi&scaron;i od 8.000 metara &ndash; Manaslu. Ujedno se rodila ideja da formiramo tim i organizujemo prvu žensku ekspediciju sa ovog regiona&quot;, rekla je Du&scaron;ica i dodala je da bi ovim činom htela da ohrabri sve žene da preuzmu odgovornost i da se ne boje da ostvare svoje ciljeve. One su rođene spremneMarija Zogović, takođe učesnica ekspedicije, predstavila se javnosti. Poreklom je iz Crne Gore, iz Podgorice, gde je ceo svoj život posvetila sportskim aktivnostima.&quot;Jo&scaron; kao mala sam shvatila da ne želim da če&scaron;ljam Barbike, već da želim da skačem sa zidova i garaža. Nekako, to je bio moj put&quot;, duhovito je Marija opisala svoje detinjstvo.Kako kaže, alpinizam, ultra trejl trčanje, kanjoning i skijanje su postali njena strast, a vrhovi Ama Dablam, Mon Blan, Materhorn, najvi&scaron;i vrh &Scaron;vajcarske Dufur&scaron;pic, ističu se kao najveći usponi u njenoj planinarskoj karijeri. View this post on Instagram A post shared by Marija Zogovic (@marija_zog)Marija je otkrila i kako se cela ekipa pripremala za ovo putovanje. &quot;Ideja za Manaslu nije nastala u kancelariji, niti pripreme za ovakvu ekspediciju počinju nekoliko meseci pred polazak. Sve devojke već godinama žive aktivan i sportski način života, pa je Manaslu samo prirodan nastavak svega &scaron;to svakodnevno gradimo kroz treninge, različite sportske aktivnosti i planinu. Za nas, Manaslu predstavlja mnogo vi&scaron;e od ličnog sportskog izazova. Ona je simbol discipline, izdržljivosti i mentalne snage&quot;, rekla je ova hrabra Crnogorka.B92.netJavnosti se predstavila i treća učesnica ekspedicije Marija Sekulović. Iako je rođena u Beogradu, poreklom je iz Crne Gore, gde poslednjih godina živi i radi. Marija je, inače, pravnica, ali, kako kaže, to nikad nije bio njen poziv.&quot;Htela sam da pobegnem od ove gradske džungle i trebalo mi je puno vremena da to uradim nego &scaron;to sam očekivala, jer mi moj posao (pravnica sam po zanimanju), nije dozvoljavao. Čim mi se ukazala prilika, preselila sam se u Crnu Goru i sada se bavim potpuno drugim poslom&quot;, rekla je Marija i dodala da sada radi kao planinski vodič, te da se bavi visokogorstvom, alpinizmom, skijanjem i planinskim trčanjem. View this post on Instagram A post shared by Marija Sekulović (@marijetinica)Od značajnijih visokogorskih uspona izdvaja: najvi&scaron;e vrhove Evrope &ndash; Elbrus i Južne Amerike &ndash; Akonkagvu, Ama Dablam, Ararat i Materhorn.Marija nam je otkrila i jedan zanimljivi podatak - godine 2024. postala je prva žena iz Srbije koja je zavr&scaron;ila najdužu UTMB trku Mon Blan &ndash; 176 km sa 10.000 metara uspona, ostvariv&scaron;i najbolji rezultat Srbije do tada.Nakon predstavljanja, objasnila nam je kako će okvirno izgledati plan i program osvajanja osme najvi&scaron;e planine na svetu.&quot;Ekspedicija počinje dolaskom u Katmandu, nakon čega sledi vi&scaron;ednevni prilaz baznom kampu koji se nalazi na približno 4.800 metara nadmorske visine i tada počinje proces aklimatizacije, koji traje vi&scaron;e nedelja. Na Manaslu se najče&scaron;će postavljaju četiri visinska kampa: Kamp 1 (oko 5.700 m), Kamp 2 (oko 6.300 m), Kamp 3 (oko 6.800 m) i Kamp 4 (oko 7.400 m), iako tačne pozicije mogu varirati zavisno od uslova te sezone. Zavr&scaron;ni poku&scaron;aj uspona na vrh obično počinje iz poslednjeg kampa tokom noći ili u ranim jutarnjim časovima. Ruta vodi preko strmih snežnih padina i delova sa fiksnim užadima. View this post on Instagram A post shared by Marija Sekulović (@marijetinica)Na toj visini vazduh sadrži približno trećinu kiseonika u odnosu na nivo mora, zbog čega su kretanje i oporavak izrazito usporeni. Na ekspediciji se koristi dodatni kiseonik. Među glavnim objektivnim opasnostima na Manaslu su lavine, dubok sneg, promene vremena i komplikacije izazvane velikom nadmorskom visinom. Ukupno trajanje ekspedicije najče&scaron;će iznosi oko četiri do &scaron;est nedelja, dok zavr&scaron;ni uspon od poslednjeg kampa do vrha i povratak mogu trajati vi&scaron;e od jednog dana u zavisnosti od vremenskih uslova i stanja na ruti&quot;, ispričala je.Ljubav koja trajeAntonia Viljac iz &Scaron;ibenika se, takođe, predstavila javnosti. Kako kaže, 15 godina se bavi planinarenjem, visokogorstvom, alpinizmom i speleologijom i članica je Hrvatske gorske službe spasavanja već 10 godina. Od značajnijih uspona nabraja: Akonkagvu, Ama Dablam, Elbrus, Ararat, Mon Blan i Materhorn. Vodi planinarske obuke i 12 godina je urednica planinarskog časopisa &quot;Helop&quot;. Antonia je istakla da ovo putovanje nosi veliku simboliku - simboliku jedinstva i sestrinstva. View this post on Instagram A post shared by antonia (@antonia.viljac)&quot;Dajemo sve od sebe na pripremama, da tamo dođemo kao stene, a tamo kako bude. Nadamo se lepom vremenu i mislim da ćemo sa putovanja, koje će trajati ne&scaron;to vi&scaron;e od 40 dana, da se vratimo kao sestre. Počele smo kao koleginice planinarke, a vratićemo se kao sestre&quot;, rekla je Antonia.I, za kraj, ne bi trebalo izostaviti ni Daliborku Milićević koja od malih nogu gaji ljubav prema sportskim aktivnostima. Kako kaže, imala je tu sreću da je jo&scaron; kao dete zavolela konjičke sportove, te danas u &Scaron;vajcarskoj i Nemačkoj radi kao jahačica trkačkih konja.B92.net&quot;Kao mala sam vrlo brzo naučila &scaron;ta znači disciplina, tačnost i timski rad, kao i to da me planinarenje ispunjava. Na Himalajima sam prona&scaron;la mir koji, zaista, ne možete da pronađete u realnom životu&quot;, istakla je Daliborka, te otkrila koji su njeni najveći usponi u karijeri:Akonkagva, Ajlend Pik, Himlung Himal, Elbrus i najvi&scaron;i vrh Afrike &ndash; Kilimandžaro.Tehnička pitanjaS obzirom da samo putovanje traje ne&scaron;to vi&scaron;e od 40 dana, interesovalo nas je kako će ove visokogorke obezbediti sebi obroke. Istakle su da svaka od njih ima planinarski ranac od, otprilike, 30 kilograma, u koji staje nephodna tehnička oprema.Ipak, hrana ostaje najveći problem. Du&scaron;ica Jovanović je, potom, malo bolje pojasnila siutuaciju.&quot;Hrana je organizovana po kampovima. U tim kampovima se može doneti hrana, a donose ih jakovi ili mule i tu se može spremiti ne&scaron;to toplo i stvarno... &Scaron;to se tiče tih uslova, mi smo prezadovljne. Eh, sad, kako idemo po kampovima, po&scaron;to imamo &Scaron;erpase koji nas prate do samog vrha, oni odrađuju veći i teži deo posla, jer dok mi nosimo samo te rančeve i noge, oni nose &scaron;atore, hranu koja nije toliko te&scaron;ka - musli, nudle, supe i sve &scaron;to je potrebno za postavljanje tih &scaron;atora... Kad dostigne&scaron; te neke visine, apetit se gubi i jako je bitno da jede&scaron; čak i na silu i da se unosi vi&scaron;e tečnosti&quot;, otkrila nam je.

Različite životne priče, ali jedan put: Ko su žene koje planiraju da osvoje osmu najvišu planinu sveta? FOTO

0 Komentari