Ova vrsta kazne je najštetnija za dete

&quot;Ako je ćutanje način da se dete kazni, distancira ili mu se &#39;ne&scaron;to dokaže&#39;, to verovatno nije najbolji pristup&quot;, kaže terapeut i otac Kir Gejns. I dodaje: &quot;Roditelji tada možda žele da promene pona&scaron;anje deteta, ali zapravo čine suprotno &ndash; povređuju ga&quot;.Psiholo&scaron;kinja za adolescente Barbara Grinberg slaže se:&quot;Ignorisanje deteta kad ste ljuti jedna je od naj&scaron;tetnijih kazni. Time zapravo poručujete: &#39;Ne zaslužuje&scaron; da te pogledam, a kamoli da ti ne&scaron;to kažem&#39;. To stvara dubok osećaj srama&quot;.Dete često ne razume za&scaron;to ćutite Kad roditelj odluči da kazni dete ćutanjem, često pretpostavlja da će dete &#39;shvatiti poruku&#39;. Ali u stvarnosti, dete ne zna &scaron;ta ste time hteli da kažete &ndash; ostavljeno je da nagađa i oseća se odbačeno. Ponekad, kaže Gejns, deca se pona&scaron;aju &quot;prkosno, grubo ili jednostavno kao mala čudovi&scaron;ta&quot; upravo zato jer &ndash; potrebna im je bliskost. A kada im se na tu potrebu odgovori ćutanjem, dete oseća samo jo&scaron; veću udaljenost i emocionalnu bol.Bez razgovora nema ni razumevanja Ako ćutimo, propu&scaron;tamo priliku da razumemo &scaron;ta se zapravo događa u detetovom unutra&scaron;njem svetu. Možda je ne&scaron;to učinilo iz inata, možda zbog nesigurnosti &ndash; ali to nikad nećemo saznati ako ne pitamo. &quot;Dajte detetu priliku da objasni za&scaron;to je ne&scaron;to uradilo&quot;, savetuje Grinberg. &quot;To pomaže i vama i detetu da shvatite pona&scaron;anje &ndash; i učite iz njega.&quot; Kazne bez razgovora ne pomažu detetu da razmisli o onome &scaron;ta je učinilo. Otvoreni razgovor daje prostoru i za refleksiju i za povezivanje.MAYA LAB/ShutterstockĆutanje ne uči zdravoj komunikaciji Kada decu kažnjavamo ignorisanjem, učimo ih da je u redu izbegavati konflikte &ndash; ili se čak pla&scaron;iti svake rasprave. Deca tada ne razvijaju ve&scaron;tine emocionalne pismenosti ni zdravog izražavanja osećaja. Kir Gejns upozorava: ako dete nauči da je ćutanje odgovor na sukob, kao odrasla osoba možda neće znati da kaže: &quot;Povredilo me to&quot;, &quot;Ovo mi je te&scaron;ko&quot;, &quot;Nisam u redu&quot;. Umesto toga, povući će se i možda zadržavati ljutnju &ndash; &scaron;to vodi frustracijama i naru&scaron;enim odnosima.Kada je ćutanje opravdano? Naravno, roditelji imaju pravo na sopstvene emocije. Ako ste povređeni ili ljuti i potreban vam je trenutak da dođete k sebi, to je sasvim u redu &ndash; ali to treba jasno reći. Gejns navodi primer iz svog života: &quot;Kad moja trogodi&scaron;nja ćerka ima tantrum, nekad joj kažem: &#39;Du&scaron;o, jako te volim, ali sada ne mogu ovo. Treba mi pauza&#39;. I odem na trenutak. Ali nikad je ne ignori&scaron;em samo zato da je kaznim&quot;. Grinberg dodaje: &quot;Ako se osećate preplavljeno, uzmite trenutak. Smirite se &ndash; ali objasnite &scaron;ta vas je uznemirilo i dajte detetu priliku da kaže svoju stranu. Ponekad je sve samo jedno veliko nerazumevanje&quot;.fizkes/Shutterstock&Scaron;ta raditi umesto ćutanja? Umesto da se povučete i zatvorite, skinite roditeljsku &quot;superherojsku masku&quot; i pokažite emociju. Recite detetu: &quot;Kad si to rekao/la, povredilo me. Treba mi malo vremena da razmislim kako se osećam&quot;. Takvom otvoreno&scaron;ću ne samo da modelirate zdravo emocionalno izražavanje, već i oslobađate dete te&scaron;kih sumnji &ndash; &quot;&Scaron;ta sam to uradio/la?&quot;. Dete možda i dalje oseća krivicu, ali zna &scaron;ta se događa i za&scaron;to.

Ova vrsta kazne je najštetnija za dete

0 Komentari