Danas slavimo Svetog Minu i Stefana Dečanskog, evo koji su najvažniji običaji na Mratindan

Sveti Mina je po poreklu bio Misirac, a po zanimanju vojnik. Kako se istinski osećao hrišćaninom, više nije mogao da gleda žrtvoprinošenje idolima, pa je odlučio da napusti vojsku, grad i ljude i ode u planinu. Bilo mu je lakše da živi s divljim zverima nego s bezbožnim ljudima.

Jednog dana, prozrevši neznabožačko praznovanje u Katuaniji, Mina se spustio u grad i pred svima objavio svoju veru u Hrista Boga, opisavši idolopoklonstvo i neznaboštvo kao laž i mrak.

Bačen na strašne muke

Knez Katuanije, Piros, upitao je Minu ko je i šta je, a svetitelj mu je odgovorio rečima: "Otadžbina mi je Misir, ime mi je Mina, bio sam oficir, no videći idolopoklonstvo odrekoh se vaših počasti. Sad dođoh da pred svima objavim Hrista moga kao Boga istinitoga, da bi i Ovaj mene objavio kao slugu Svoga u carstvu nebeskom."

Kada je čuo njegove reči, Piros je stavio Svetog Minu na velike muke.

Šibali su ga, strugali gvozdenim četkama, palili vatrom sveća i na kraju ga posekli mačem. Telo mu je bačeno u oganj, kako ga hrišćani ne bi uzeli, ali su neki delovi ipak spaseni i sahranjeni, a kasnije i preneti u Aleksandriju, gde je nad prenetim moštima sagrađena crkva.

Sveti Mina kao čudotvorac i zaštitnik

Sveti Mina je postradao oko 304. godine i preselio se u carstvo Hristovo, ali je bio i ostao veliki čudotvorac u oba života - i na zemlji, i na nebu.

Veruje se da je svako ko ga je slavio i u nevolji molio za pomoć, Sveti Mina pomogao. On se kao ratnik na konju, javlja da pomogne vernima ili da kazni neverne.

Najpoznatije ikone Svetog Mine i njihova simbolika

Sveti Mina je bio vojnik koji je izabrao Boga umesto rata i otišao u planine da živi isposnički. Zato je na freskama i ikonama obično prikazan na dva načina - kao ratnik koji sedi na belom konju, ali i samo u vojničkom odelu, bez konja.

Mnogi Srbi veruju u čudotvorne i isceliteljske moći Svetog Mine, zbog čega veliki broj vernika posećuje pravoslavni hram Svetog velikomučenika kneza Lazara u beogradskoj opštini Zvezdara, gde se nalazi čudotvorna ikona Svetog velikomučenika Mine.

Paljenje 40 sveća Svetom Mini

Upravo u crkvi Lazarici na Zvezdari, postoji običaj da se tri dana zaredom dolazi u crkvu, pali po 40 namenskih sveća i zamišlja želja. Nakon toga toga se čita akatist Svetoom Mini čija se ikona nalazi u pomenutoj crkvi.

U narodu se smatra da su na ovom mestu mnogi vernici koji su palili po 40 sveća i čitali molitve za ozdravljenje Svetom Mini, dočekali isceljenje i našli spas za svoju dušu.

Molitva Svetom Mini čudotvorcu

Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.

Molitva Svetom Stefanu Dečanskom

Psalam 142.

Gospode, usliši molitvu moju, primi moljenje moje po istini Svojoj, usliši me po pravdi Svojoj i ne idi na sud sa slugom Tvojim, jer se niko živ neće opravdati pred Tobom. Neprijatelj goni dušu moju, gazi u prah život moj, posađuje me u mrak, kao davno pomrle. Trne u meni duh moj, pomete se u meni srce moje. Pominjem dane stare, prebrajam sve poslove Tvoje, razmišljam o delima ruku Tvojih. Pružam k Tebi ruke svoje, duša je moja kao suva zemlja pred Tobom. Brzo me usliši, Gospode, nestaje duha moga, nemoj odvratiti lica Svoga od mene, jer ću biti kao oni koji odlaze u grob. Rano mi javi milost Svoju, jer se u Tebe uzdam. Pokaži mi, Gospode, put kojim da idem, jer k Tebi podižem dušu svoju. Izbavi me od neprijatelja mojih, Gospode, k Tebi pribegoh. Nauči me tvoriti volju Tvoju, jer si ti Bog moj, Duh Tvoj blagi neka me vodi po stazi pravoj. Imena radi Svoga, Gospode, oživi me pravdom Tvojom, izvedi iz muke dušu moju. I po milosti Svojoj istrebi neprijatelje moje, i pogubi sve koji muče dušu moju, jer sam sluga Tvoj.

Danas se slavi Sveti Stefan Dečanski

Srpska pravoslavna crkva 24. novembra slavi i Svetog Stefana Dečanskog. Sin kralja Milutina i otac cara Dušana je po naređenju oca bio oslepljen. Legenda kaže da mu se pri oslepljenju, javio Sveti Nikola, rekavši: Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti.

Nakon što je pet godina proveo kao zatočenik carigradskog manastira i svojom mudrošću, krotkošću, tpeljivošću i blagodušnoću pridobio ne samo monahe nego i ceo Carigrad, Sveti Nikola mu se ponovo javio i ispunio svoje obećanje.

Stefan je progledao i u čast ovog svetitelja podigao hram Visoki Dečani.

Mučenički je živeo i isto tako skončao 1336. godine, kada ga je, prema predanju, zadavio sin Dušan Silni.

Dan Svetog mučenika Stefana Dečanskog, slavi se kao krsna slava, a obeležen je crnim slovom u crkvenom kalendaru i predstavlja zavetni dan za sve one koji boluju od očnih bolesti.

Običaji na Mratindan

Današnji dan je u srpskom narodu poznat i kao Mratindan. To neobično ime, poteklo je od Svetog Martina, nemačkog sveca čiji su kult u Srbiju najverovatnije doneli nemački rudari u vreme Nemanjića.

U narodu, naročito u istočnoj Srbiji, s ovim praznikom povezuju se brojni zanimljivi običaji koji datiraju još iz paganskih vremena.

Tako su, na primer, Stari Sloveni slavili kult vuka koji je istovremeno moćan protivnik i zaštitnik od demona, pa je nastalo verovanje da 24. novembra Sveti Mrata saziva sve vukove i određuje im koliko ovaca od kog domaćina smeju da pojedu te zime tako da nikome ne nanesu preveliku štetu.

Ujedno, na današnji dan se završava period tzv. Vučijih dana, koji su počeli na Đurđic.

Kod starijih ljudi postoji verovanje da, ukoliko Mratindan padne u maglovito vreme, zima će biti promenljiva. U slučaju vedrog dana, zima će biti mrazovita i ljuta, a u narodu postoji čuvena izreka: "Sveti Mrata, sneg do vrata", kojom se označava početak zimskog, hladnog i snežnog perioda godine.