Ovu reč od 7 slova svaki roditelj treba redovno da koristi

Postoje, s druge strane, reči kojima roditelji mogu istinski naneti štetu detetu, odnosno odnosu s detetom. Ali postoje i reči koje možemo izgovoriti i njima malo ublažiti nešto što se u tom trenutku događa, nešto zbog čega dete brine, nešto što će izgladiti situaciju ili je primiriti kako bi se moglo dalje razgovarati o tome.

Na stranici "Psychology Today" psihologica Robin Koslovic podelila je svoje iskustvo s korišćenjem važne reči koju često zaboravljamo, a ona može imati veliki efekat na dete. Sasvim je jednostavna, a može dete da umiri, nauči ga strpljenju, ali i postavi mu granice.

Ta reč je – kasnije.

Falcona/Shutterstock

Ta reč, kako ističe Robin Koslovic, može za mnoge roditelje da predstavlja i traumu – ako su odrasli u domu u kojem je "kasnije", zapravo značilo "nikada". Mnogi roditelji to rade i danas, ali to je slučaj u kom ova reč neće napraviti ništa dobro. Ako smo kao roditelji naučili da naše traženje nečeg može dovesti do ljutnje ili odbijanja, nekad i koristeći ovu reč, ona bi mogla predstavljati lošu reč.

Kada izgovaranje reči "kasnije" može biti pogrešno?

- Kada budi sećanja na ignorisanje ili zaborav.

- Ako izgleda kao odbijanje, a ne kao uveravanje.

- Kada deluje kao prekršeno obećanje, jer je u našem detinjstvu često značila – nikad.

- Ako izaziva osećanje krivice – a želimo da dokažemo svojoj deci da su njihove potrebe važne.

Ipak, ako se koristi na pravilan način, ova reč zapravo uopšte ne znači da odbacujete detetove potrebe, nego upravo suprotno: uči dete strpljenju, emocionalnoj regulaciji i poverenju. Osim toga, reč "kasnije" može dete naučiti da je odlaganje nekad poželjno i smisleno, kao i važno.

Roman Samborskyi/Shutterstock

Ta reč – kasnije – vrlo je moćna, ističe Robin Koslovic, zbog više razloga.

Gradi toleranciju na frustraciju

Na ovaj način deca uče da je sasvim u redu čekati, da neprijatnost nije opasna i da će njihove potrebe biti zadovoljene na vreme.

Podučava odloženom zadovoljstvu

To je veština koju današnja deca sve manje vežbaju, a istraživanja pokazuju da deca koja razviju tu veštinu imaju tendenciju bolje samokontrole i većeg uspeha kasnije u životu.

Održava povezanost

Za razliku od oštrog "ne", reč "kasnije" će uveriti dete da ga je neko saslušao i da će uvažiti njegovu želju.

marypastukh/Shutterstock

Osnažuje roditelje

Nekad pomislimo da moramo reći "ne" na sve, kako bismo dokazali da znamo da postavljamo granice. No, uz to možemo da pokažemo i toplinu i brigu.

Kada treba koristiti reč "kasnije"

Važno je znati ovo: "kasnije" funkcioniše samo ako kasnije zaista dolazi. Ako kažemo "kasnije", ali to ne ispunimo, to postaje prazno obećanje i nagriza poverenje. Ako znamo da "kasnije" nećemo imati vremena za igranje, da "kasnije" neće dobiti kolač, bolje je ne izgovoriti tu reč. 

Kad koristimo reč "kasnije", to mora nešto da znači. Dakle, koristimo je samo ako ćemo zaista kupiti neku igračku detetu, ako ćemo mu zaista malo kasnije pokazati kako se veže pertla na cipeli, ako će kasnije, nakon ručka, stvarno dobiti slatkiš.

Kada ne treba koristiti reč "kasnije"

Naravno, ovo nije reč koju možemo koristiti u bilo kom trenutku. Ako dete govori o nečemu važnom, ako govori o nekom strahu ili nečemu što ga čini tužnim, reč "kasnije" može izazvati opravdanu frustraciju i značiti da omalovažavamo njegova osećanja. To nije dobra prilika za izgovaranje reči "kasnije".

Važno je shvatiti ono što psihologica Koslovic ističe: "Kada granice postavljamo s toplinom, kada ih sledimo, kada dokazujemo svojoj deci da će njihove potrebe biti zadovoljene na strukturiran, predvidiv način, ne učimo ih samo strpljenju. Ponovo ispisujemo ono što su nama govorili. 'Kasnije' ne mora da znači zanemarivanje. Može da znači poverenje. Može da znači ljubav".