Širi kukovi – inteligentnije dete? "Obline nisu nesavršenost"

Studija Univerziteta u Pitsburgu, koju je vodio profesor Vil Lasek, pokazala je da masne zalihe u području kukova i butina služe kao "skladište" za hranjive materije potrebne za izgradnju bebinog mozga, naročito tokom dojenja.

Masno tkivo koje pomaže razvoju mozga 

"Masnoće u tim delovima tela bogate su DHA-om (dokozaheksaenska kiselina), koja je posebno važna za razvoj ljudskog mozga", objašnjava profesor Lasek. "Tokom dojenja, te zalihe se troše kako bi se obezbedile ključne masnoće koje pomažu u stvaranju nervnog sistema novorođenčeta."

Alena Ozerova/Shutterstock

Zanimljivo je da žene, u proseku, imaju oko 30% telesne masti, dok muškarci imaju tek oko 10%. Razlog nije slučajan. Kroz evoluciju, žensko telo je razvilo sposobnost nakupljanja i zadržavanja tih masnih zaliha upravo zbog potrebe za razvojem većeg i složenijeg ljudskog mozga.

Evolucija ima svoje razloge 

Ljudski mozak je tokom pet miliona godina porastao od 400 ml do čak 1.200 ml. Da bi se takav mozak razvio, bilo je potrebno puno "goriva" i upravo zato žensko telo ima više masnog tkiva danas nego u davnoj prošlosti. Naučnici smatraju da su te telesne promene evolucijski odgovor na potrebu da se deci obezbedi najbolji mogući neurološki početak.

fizkes/Shutterstock

Čak je i sklonost mnogih muškaraca prema oblinama naučno objašnjena prema rečima reproduktivnog biologa s Kembridža Dejvida Bejnbridža, ta privlačnost može imati koren u evolucijskoj intuiciji da žene s izraženijim oblinama rađaju decu s većim intelektualnim potencijalom.

Iako nas društvo često tera da budemo strogi prema sopstvenom telu, nauka jasno govori: žensko telo ima oblik s razlogom. Obline nisu "nesavršenost", nego rezultat miliona godina razvoja vrste i priprema za roditeljstvo, čak i ako ga lično ne planirate.

Profimedia/BACKGRID USA