8 stvari za koje se deca prave da ih ne razumeju: Zašto to rade i kako da ih nadmudrite?

Ponekad roditelji mogu da preteraju u nekim zahtevima prema deci, pa da pred njih stave čak i izazove i zadatke za koje nisu razvojno spremni.

Međutim, o tome da ni deca nisu uvek "naivna" može da posvedoči svaki roditelji koji od svog dvogodišnjaka zahteva nešto, a dete ga ingoriše i pravi se da ne čuje, ali se stvori pored iste sekunde ako čuje da šuška kesom s keksićima, recimo.

Ipak, nije u pitanju bezobrazluk ili nešto slično. Stručnjaci objašnjavaju da postoji osam stvari koje se deca namerno prave da ne razumeju, a objasnili su i zašto.

Shutterstock/fizkes

1. Uzrok i posledica

Mnogo pre predškolskog uzrasta mališani sprovode mini-eksperimente – ispuštaju kašike, bacaju hranu na pod, pritiskaju dugmad ili pljuskaju po baricama – kako bi potvrdili da te radnje stvaraju predvidljive rezultate.

Naučni rad Alison Gopnikin o uzročnom rezonovanju kod odojčadi dokazuje da deca do 18 meseci koriste osnovnu "naučničku" logiku: menjaju jedan faktor po jedan, posmatraju ishod i u skladu s tim prilagođavaju svoj sledeći potez.

Zašto se pretvaraju da ne znaju?

Testiraju kontrolu: Pretvaranje da ne "shvataju" zašto ste frustrirani omogućava im da nesmetano nastave svoj eksperiment.

LightField Studios/Shutterstock

Faktor drame: Prosuto mleko znači besplatan čas fizike iz dinamike fluida – plus maminu reakciju.

Šta možete da uradite: Priznajte eksperiment ("Izgleda kao da testiraš gravitaciju!") i preusmerite na nešto prihvatljivije: "Hajde da umesto toga ubacimo plišane igračke u ovu korpu za veš".

2. Pravednost

Studije s Univerziteta u Vašingtonu su pokazale da petnaestomesečna deca duže gledaju u hranu kada je nejednako podeljena, što sugeriše da očekuju pravednu podelu. Pa ipak, isto to dete može da gomila kockice na podu igraonice, ne želeći da ih podeli s drugima.

Zašto to rade?

Mala deca kognitivno shvataju pravednost, ali impuls za obezbeđivanjem resursa ("To je moje!") može da nadjača delovanje na osnovu tog znanja. Istraživači to nazivaju jazom između znanja i ponašanja – deca često znaju pravilo pre nego što mogu dosledno da ga poštuju.

Šta da uradite: Odmah glasno pokažite detetu da pravedno raspoređujete nešto ("Jedan za tebe, jedan za mene") i s vremenom će i ono to naučiti.

Evgeniia Freeman/Shutterstock

3. Osnovna uputstva

U časopisu "Roditelji" napominje se da do 18. ili 24. meseca većina mališana može da "razume, ali ne nužno i da sledi" jednostavna uputstva, prenosi parentfromheart.com.

Laboratorijske studije to potvrđuju: deca ignorišu otprilike jednu od pet jednostavnih komandi, posebno kada se čini da je ulog nizak, tj. da oni neće dobiti mnogo time što će poslušati.

Zašto to rade?

• Selektivni sluh čuva njihovu autonomiju.
• Odugovlačenje im kupuje vreme za završetak trenutne igre.
• Neodgovaranje pokazuje koliko je odrasla osoba ozbiljna.
   

Šta da radite: Postavite se u nivo očiju deteta, jednom izgovorite zahtev, a zatim ponudite jasan izbor ("Obuvaš cipele sada ili posle još jedne kockice?").

spass/Shutterstock

4. Emocionalne nijanse

Čak i preverbalne bebe upoređuju srećna ili tužna lica s tonom glasa; do druge godine deca integrišu emocije u moralne sudove, te već mogu da očekuju da će se povređena osoba osećati uznemireno. Pa ipak, mališani mogu da glume iznenađenje kada se roditelju pogorša raspoloženje nakon još jednog njihovog tantruma.

Zašto to rade?

Distanciranje im omogućava da izbegnu odgovornost – ili da budu preopterećeni – dok i dalje prate emocionalne promene u prostoriji.

Šta da radite: Jasno komunicirajte o osećanjima ("Frustriran/a sam jer se sok prolio") bez okrivljavanja.

5. Kućne rutine i pravila

Pijažeova preoperativna faza (između druge i sedme godine) ističe sposobnost mališana da koriste simbole i jezik za mapiranje dnevnih obrazaca – kupanje, pižama, priča, krevet. Ignorisanje vremena za spavanje, dakle, nije zabuna, to je pregovaranje.

Zoteva/Shutterstock

Zašto to rade?

Predvidljivost je utešna, ali pokušaji da se zaobiđu pravila nude novinu i male doze moći.

Šta da uradite: Tretirajte rutine kao zajedničke rituale. Ponudite ulogu "pomoćnika" (u izboru pižame, recimo) tako da dete ipak oseti neku malu dozu moći, samostalnosti u okviru postavljene strukture.

6. Vaš radar za pažnju

Psiholozi primećuju da mališani brzo uče koji znakovi odraslih (kontakt očima, jedno izgovaranje imena) pokazuju hitnost. Zato stručnjaci savetuju da, ako želite da dete nešto uradi, budite u visini njegovih očiju kada mu dajete uputstva jer mališani su stručnjaci za filtriranje razgovora u pozadini.

Dobra opcija je i da dodirnete dete po ramenu, kako biste bili sigurni da ste mu privukli pažnju, da vas sluša.

Ako se pitate zašto se deca prave da vas ne čuju ili ne razumeju neki vaš zahtev, stvar je jednostavna –oni to vide kao igru, a usput i testiraju vaše granice.

F8 studio/Shutterstock

7. Odbijaju da dele

Istraživanja pokazuju da mališani osećaju da resursi treba da se dele, ali kada se pojavi oskudica, čak i bebe očekuju favorizovanje članova grupe. Dakle, držanje igračke samo za sebe je naprosto njihova strategija.

Ono što možete da uradite jeste da obezbedite dodatne stvari onde gde je to moguće i da izrazite empatiju naglas: "Evo, ima dosta, tako da ne brinete da li će imati dovoljno bojica za sve". S vremenom će deljenje postati praksa.

8. Odgovor je uvek "ne"

Deca u uzrastu od dve godine vole da istražuju svoju nezavisnost, pa im je upravo u tom uzrastu jako zabavno da na sve odgovaraju jednim odričnim "Ne!".

To se posebno intenzivira kada dete shvati da ovom rečju može da postavlja verbalne granice, a ono što vi možete da uradite jeste da to "ne" preformulišete u afirmaciju ("Ne želiš grašak sada") i zatim ponudite neki strukturisani, ograničeni izbor. Na ovaj način ćete negovati zdravu nezavisnost deteta, poručuju stručnjaci.