Ovo je jedina veština koja je vašem detetu zaista potrebna

Roditelji često ulažu mnogo truda kako bi pomogli svojoj deci da uspeju u spoljašnjem svetu, učeći ih rečima, pravilima ponašanja i dnevnim rutinama.

Ali postoji jedna tiha, ali ključna veština koja određuje da li će dete biti srećno i stabilno u životu: samosvest.

Dečji psiholog Rim Rauda godinama proučava odnose roditelja i deteta i tvrdi da je ovo najvažnija veština koju možemo naučiti naše mališane.

To znači da dete može da prepozna i razume sopstvena osećanja, potrebe i unutrašnji glas.

Deca koja se osećaju sigurno u onome što jesu imaju veću verovatnoću da se nose sa izazovima, bolje se odnose prema drugima, lakše uspostavljaju veze s ljudima i donose zdravije odluke.

Ako im nedostaje temelj, njihovo samopoštovanje može lako da se sruši.

Šta nas može udaljiti od sebe?

Evgeniia Freeman/Shutterstock

Često to činimo nehotice, dobronamernim rečenicama koje zapravo umanjuju detetove emocije.

Na primer:

Dete plače jer ste mu uzeli igračku, a vi kažete: "Ma nije to ništa".

Kaže da se boji mraka, a vi odgovorite: "Nemaš razloga za strah".

Time šaljemo poruku da osećanja koja doživljavaju nisu važna, ili da nisu istinita. Ako se to ponavlja, dete počinje da sumnja u sopstvena osećanja i gubi vezu sa sobom.

Dugoročno, to može dovesti do anksioznosti, nesigurnosti ili povlačenja.

Zašto je ta povezanost toliko važna?

Deca koja razumeju sebe:

• lakše podnose stres i razočaranja,
• veruju vlastitim instinktima,
• postavljaju zdrave granice,
• manje su podložna uticaju vršnjaka.

Takva deca razvijaju istinsko samopouzdanje, ne zato što su ih drugi hvalili, već zato što znaju ko su i da su vredna takva kakva jesu.

Kako razvijati tu veštinu kod dece?

Dobre vesti: ne morate menjati sve. Dovoljne su male, svakodnevne promene u pristupu. Rauda predlaže sedam jednostavnih koraka.

StockPhotoDirectors/Shutterstock

Potvrdite osećanja, ne umanjujte ih

Umesto: "Nije to ništa", pokušajte da kažete: "Vidim da si tužan, to ti je važno". Dete tako uči da su njegova osećanja stvarna i da sme da ih izrazi.

Pokažite prihvatanje, čak i kad je teško

Dopustite detetu da bude ljuto, zbunjeno ili uplašeno, bez osude. Kad se oseća prihvaćeno i u tim trenucima, raste mu poverenje u sebe.

Dajte im prostor za odluke

Manje preteranog kontrolisanja, više slobode. Dopustite im da biraju odeću, rešavaju manje sukobe ili odluče kako će provesti slobodno vreme, u skladu s uzrastom.

Halfpoint/Shutterstock

Budite uzor

Razgovarajte o svojim emocijama. Na primer, "Umoran/a sam, potreban/na mi je trenutak tišine." Ovo uči vaše dete da je u redu imati osećanja i izražavati ih bez stida.

Izrazite se sa saosećanjem

Zamenite pitanja poput "Zašto si to uradio/la?" sa "Kako si se tada osećao/la?" Ovo podstiče razmišljanje o sopstvenim postupcima i razvija sposobnost samostalnog razmišljanja.

Posmatrajte šta izaziva određeno ponašanje

Ako vaše dete viče ili pravi nered, zapitajte se: "Šta mu/joj zaista treba?" Umesto da ga/je osuđujete, pokušajte da ga/je razumete.

Hvalite ga/je zbog onoga što jeste, a ne samo zbog onoga što radi

Ne hvalite samo njegova dostignuća. Recite: "Toliko brineš o svojim prijateljima." "Volim koliko si radoznao/la." Ovo mu/joj pomaže da se oseća voljeno bez obzira na svoj uspeh.