10 zabluda o odnosu između oca i sina

Tate i ćerke su uvek povezani na sasvim poseban način, devojčice su tatine princeze i uvek će najviše i sasvim posebno voleti tatu. Tate i sinovi se ne slažu baš uvek najbolje i između njih nema neke posebne veze jer ne znaju da pokažu osećanja.

I tako dalje, i tako dalje. Sve su to razna mišljenja koja su nam usađena i o kojima često i ne razmišljamo, nego ih samo ponavljamo i spominjemo. A istina zapravo može da bude sasvim drugačija i najčešće i jeste. Sve su to mitovi koji uopšte ne moraju da budu ni blizu onoga kako stvari u nekoj porodici stoje, što potvrđuju i ovi mitovi o odnosu tate i sina.

1. Odnos tate i sina je uvek "rezervisan"

Naravno da u nekim porodicama odnos tate i sina može sigurno da bude uzdržan, oni mogu biti udaljeni i da možda nemaju kvalitetan odnos. Ali odnos tate i sina može da bude ispunjen ljubavlju, bliskošću i obostranim poštovanjem. Takvi odnosi temelje se na otvorenoj komunikaciji i zajedničkim interesima.

alexkoral/shutterstock

2. Očevi teško izražavaju ljubav i privrženost sinovima

Uprkos široko raširenom mišljenju i verovanju, mnogi očevi pokazuju ljubav i privrženost svojim sinovima – rečima, delima, gestovima. Ti izrazi i pokazatelji mogu jedino različito da se očituju u raznim kulturama i kod konkretnih ličnosti tate i sina.

3. Sinovi automatski nasleđuju tatine osobine i ponašanje

Sinovi mogu da dele neke osobine i ponašanja s očevima, zbog genetike, naravno, ali to ne znači da će biti njihovi klonovi. Postoje i uticaji okoline, vaspitanje, mamini geni, lični izbori...

Miljan Zivkovic/Shutterstock

4. Očevi su jedini odgovorni za uticaj na muškost sinova

Da, naravno i očekivano – očevi utiču na muškost svojih sinova jer su im oni glavni uzori. Ali daleko od toga da su oni sinovima jedini uzori u tom pogledu. Tu su, naravno, vršnjaci, profesori, treneri, a da ne spominjemo medije i društvene mreže.

5. U odnosu tate i sina sukob je neminovan

Sukob se može javiti u bilo kom odnosu, na bilo koji način, s bilo kojim razlogom. Ali efikasna komunikacija, empatija, uzajamno poštovanje – sve to može da pomogne očevima i sinovima da nađu zajednički jezik.

Jacob Lund/Shutterstock

6. Očevi i sinovi moraju da imaju zajednička interesovanja da bi se povezali

Naravno da zajednička interesovanja mogu da zbliže tatu i sina, kao i bilo koje druge dve osobe. Ali nisu nikako nužni i neophodni za povezanost. Tata i sin mogu da se zbliže kroz zajedničke vrednosti, iskustva, smislene razgovore, bez obzira na njihova interesovanja i hobije.

7. Sinovi moraju da idu očevim stopama da bi zaslužili njihovo poverenje

Očevi često podržavaju potpuno individualne izbore svojih sinova, bez obzira na to poklapaju li se s njihovima. Istinsko odobravanje i podršku mogu da pruže očevi kojima su sreća i ispunjenost njihovih sinova važniji od očekivanja i krutih formi.

Kate Khaldeeva/Shutterstock

8. Očevi su manje uključeni u roditeljstvo nego mame

To je, istina, bilo tako dugo vremena, ali moderni očevi sve su više uključeni u roditeljstvo i u sve procese u porodici. Oni se brinu za decu, pružaju emocionalnu podršku, pomažu u donošenju odluka. Mnogi očevi streme kvalitetnom i brižnom odnosu sa svojim sinovima.

9. Očevi imaju manje uticaja na sinove nego mame

Očevi imaju i te kako veliki uticaj na sinove – na njihov razvoj, oblikovanje stavova, verovanja, model ponašanja. Istraživanja pokazuju da očevi koji su uključeni i pružaju podršku odgajaju sinove koji su emotivno stabilni.

10. Odnos očeva i sinova je statičan i nepromenljiv

Odnosi očeva i sinova s vremenom se menjaju i evoluiraju, prilagođavaju se životnim promenama i promenljivoj dinamici. Osnovna veza ostaje konstanta, ali to ne znači da očevi i sinovi mogu da dožive i periode bliskosti, udaljavanja, ponovnog zbližavanja...