Ova veština je važnija od ocena, talenta i samopouzdanja deteta

Teškoće s prilagođavanjem promenama čest su problem koji pogađa mnoge ljude i može imati ozbiljne posledice za mentalno zdravlje. Psihološkinja Samana Rodmen Vajten upozorava da takav način razmišljanja povećava rizik od anksioznosti i depresije.

"Često vidim koliko rigidni obrasci razmišljanja mogu ograničiti ljude i učiniti ih nesrećnima", istakla je za YourTango. Ističe da se ovaj problem pojavljuje u različitim životnim situacijama, od odnosa i karijere do porodičnog života.

Mentalna fleksibilnost, odnosno sposobnost prilagođavanja i promene perspektive, prema njenim rečima najvažnija je veština koju deca mogu da razviju.

"Mentalna fleksibilnost je najvažnija veština koju deca mogu da nauče, jer im omogućava da pronađu novi put kada stvari ne idu po planu", rekla je.

MaLija/Shutterstock

Ključno je biti uzor deci

Objašnjava da osobe s takvim načinom razmišljanja često veruju da postoji samo jedan ispravan put, zbog čega postaju anksiozne i sklone negativnim mislima. Kada taj put ne uspe, osećaju beznađe i gube samopouzdanje.

Naglašava da deca koja ne vide alternative u teškim situacijama mogu razviti ozbiljne emocionalne probleme. 

"Uvek govorim svojoj deci da život nije slepa ulica", navodi. Dodaje da je važno pokazati im da svaka situacija ima rešenje, čak i kada zahteva velike promene. Roditelji bi, prema njenom mišljenju, trebalo da budu spremni da pomognu deci da pronađu izlaz iz osećaja zarobljenosti.

Dragana Gordic/Shutterstock

Vajten takođe ističe da deca najviše uče posmatrajući ponašanje odraslih, a ne slušajući njihove savete. 

"Deca će raditi ono što vide da radimo, a ne ono što im govorimo", pojasnila je. Zato je važno sopstvenim primerom pokazati kako da se nose s promenama i neuspesima bez dramatizovanja. Zaključuje da mentalna fleksibilnost ne znači odustajanje, već sposobnost prilagođavanja i traženja novih rešenja.