Roditelji koji su bliski sa svojom odraslom decom – nikada ne rade ovih pet stvari

Mnogi roditelji se nadaju da će ih odrasla deca i dalje zvati, posećivati i zadržati blizak odnos. Psihološkinja Rem Raouda, koja je proučavala više od 200 porodica, tvrdi da se dugotrajna povezanost gradi kroz odbacivanje određenih uvreženih vaspitnih obrazaca.

Prema psihološkinji, roditelji koji su bliski s odraslom decom nikada ne rade sledeće stvari.

Ne insistiraju na kontroli

Raouda ističe da poslušnost i povezanost nisu isto i da kontrola ne stvara odnos kojem se deca žele vraćati. Roditelji koji neguju bliskost ne insistiraju uvek na tome da imaju poslednju reč. Važnije im je očuvati komunikaciju nego dokazivati da su u pravu.

"U takvim situacijama, umesto ispravljanja, poručuju: 'Hajde da to zajedno rešimo'", rekla je Raouda za CNBC.

fizkes/Shutterstock

Ne odbacuju dečje emocije

Prema rečima psihološkinje, ignorisanje emocija ne pomaže detetu da ih razume, već ga uči da ih potiskuje. Roditelji koji ostaju bliski s decom stvaraju prostor u kojem su osećanja prihvaćena. Umesto brzog nuđenja rešenja, pokazuju razumevanje rečima: "To je bilo baš teško, zar ne?"

"Takav pristup pomaže detetu da se oseća sigurno i prihvaćeno", objašnjava.

Ne pokušavaju da promene ličnost deteta

Raouda naglašava da pokušaj menjanja detetove ličnosti može narušiti odnos. Važno je dopustiti detetu da bude ono što jeste, čak i kada je to izazovno za roditelje.

"Podrška osetljivosti ili izraženoj ličnosti jača poverenje i osećaj prihvaćenosti. Deca koja odrastaju uz takav pristup ne osećaju potrebu da traže potvrdu van porodice", tvrdi psihološkinja.

illustrissima/Shutterstock

Ne vezuju vrednost za postignuća i ne osuđuju

"Deca treba da znaju da njihova vrednost ne zavisi od uspeha ili neuspeha. Umesto fokusiranja na rezultate, uspešni roditelji pokazuju interesovanje za detetova osećanja i iskustva", navodi Raouda.

U teškim trenucima izbegavaju osudu i podstiču razgovor pitanjima poput: "Ispričaj mi šta se dogodilo." Tako deca lakše razvijaju poverenje i otvoren odnos s roditeljima.

PeopleImages/Shutterstock

Ne izbegavaju da preuzmu odgovornost

Raouda naglašava da izvinjenje igra ključnu ulogu u odnosu s detetom. Kada roditelji priznaju grešku, pokazuju da je odgovornost deo zdravog odnosa.

To može zvučati ovako: "Nisam smeo tako da razgovaram s tobom. Pogrešio sam i žao mi je." Takvi trenuci dugoročno jačaju poverenje i povezanost.