Deca odrasla u porodici koja probleme "gura pod tepih" razviju ovih šest navika

Prema psihološkinji Jonis Veb, način na koji pristupamo sukobima u velikoj meri učimo upravo u porodičnom okruženju. Deca odrasla u porodicama koje su probleme "gurale pod tepih" zato u odraslom dobu često rade ovih šest stvari.

Izbegavaju sukobe

Osobe koje su odrasle uz roditelje koji su izbegavali probleme često se teško snalaze u konfliktnim situacijama i radije ćute nego da otvoreno razgovaraju o onome što ih muči.

Veb objašnjava da deca čije su porodice izbegavale emocije ili potiskivale ljutnju mogu naučiti da njihova ljutnja nije opravdana ili da je njeno pokazivanje pogrešno. Zbog toga im i u odraslom dobu izbegavanje sukoba može delovati sigurnije od suočavanja sa problemom.

Potiskuju osećanja kako bi održali mir

Ako se neslaganja u porodici nisu otvoreno rešavala, osoba može naučiti da je ćutanje najbolji način da sačuva mir. Problem je u tome što se na taj način neprijatne emocije ne rešavaju, već potiskuju, što vremenom može dovesti do nagomilanog nezadovoljstva i zameranja. Otvoren razgovor o ponašanju koje nam smeta može biti važan deo rešavanja problema i očuvanja odnosa.

New Africa/Shutterstock

Teško postavljaju granice

Odraslima koji su odrastali u porodicama u kojima se problemi nisu otvoreno rešavali postavljanje sopstvenih granica može predstavljati veliki izazov. Savetnik Riš Osvald ističe da su zdrave granice važne za odnose i smanjenje stresa, naročito kada je reč o privatnim i poslovnim obavezama.

Postavljanje granica podrazumeva jasno izražavanje sopstvenih potreba, kao i onoga na šta je osoba spremna, odnosno nije spremna da pristane.

Potajno zameraju drugima

Stalno pristajanje na tuđe zahteve i prećutkivanje problema može dovesti do nagomilavanja nezadovoljstva i zameranja. Drugi pritom možda nisu ni svesni da je osoba nezadovoljna jer im nikada nije rekla šta joj smeta ili gde se nalaze njene granice. Umesto rešavanja problema, nezadovoljstvo tako može postepeno da raste.

MAYA LAB/Shutterstock

Stalno su na oprezu

Hipervigilnost označava stanje pojačane budnosti i stalnog traženja mogućih pretnji, čak i kada je stvarni rizik nizak, a povezuje se sa anksioznim poremećajima i PTSP-om. Osobe koje nisu naučile da se konstruktivno nose sa stresom i problemima mogu biti izrazito usmerene na znakove da nešto nije u redu, pa im može biti teško da se osećaju sigurno čak i kada neposredna opasnost ne postoji.

Teško prepoznaju i imenuju emocije

Deca koja nisu naučila da razgovaraju o osećanjima kasnije mogu imati poteškoća sa prepoznavanjem i imenovanjem sopstvenih emocija. Razumevanje onoga što osećamo olakšava upravljanje emocijama i njihovo jasno izražavanje drugima.

Kada osoba ume da objasni šta oseća i šta je muči, lakše može da vodi otvorene razgovore i rešava probleme u odnosima.