Šta je 1-2-3 metoda vaspitanja dece? Kažu da je veoma efikasna za neposlušnu decu

Metoda 1-2-3, koju je nakon nekoliko godina iskustva osmislio klinički psiholog dr Tomas Felan, napravljena je kako bi roditeljima pomogla i pojednostavila njihov zadatak vaspitanja dece, i svodi se samo na tri jasna koraka:

1. Naterati dete da prestane da radi ono što ne želite da radi (ima izlive besa, recimo)

2. Motivisati dete da počne da radi stvari koje želite (da obavlja neke kućne obaveze, radi domaće zadatke...)

3. Povezivanje sa detetom

Ova metoda je pomogla milionima porodica da budu srećnije, povezanije, jače, a u nastavku je objašnjeno i kako ona funkcioniše.

Evgeny Atamanenko/Shutterstock

Kako funkcioniše 1-2-3 metoda

Ono što ovu metodu čini tako efikasnom jeste što roditelje podstiče da pričaju manje. Kada dete ima tantrum, vaši pokušaji da ga urazumite i objasnite mu nešto samo stvaraju buku u njegovoj glavici. 

Zato se 1-2-3 metoda fokusira na mirnu, neverbalnu komunikaciju i signale koji mališanu pomažu da reguliše svoje emocije i bolje reaguje na situaciju.

Kako je objasnio lekar, ova metoda je pogodna za vaspitanje i disciplinovanje dece od dve do 12 godina. Objasnio je i kako se primenjuje.

"U situacijama kao što su tantrumi koristimo sistem signalizacije koji se naziva brojanje. Ako pokušavate da navedete dete da uradi nešto pozitivno poput toga da pojede večeru ili ode na spavanje, koristimo rutine umesto pričanja. Dakle, imamo alternative pričanju", kaže dr Felan.

fizkes/Shutterstock

Objašnjeno na primeru, to znači da kada vaše dete radi nešto što ne želite da radi, vi kažete: "To je jedan", pa sačekate pet sekundi. Ako i dalje to radi, kažete: "To je dva".

Opet čekate pet sekundi, ukoliko dete i dalje nije prestalo da radi, kažete "to je tri" i odmah mu date posledicu, što je obično pravljenje "tajm-auta".

Ono što je ključno kod ove metode jeste da, osim ovih reči "to je jedan", "to je dva", "to je tri" ne izgovarate ništa drugo, ali i trudite se da ne pokažete emocije, prenosi popsugar.com. 

Kada istekne pauza na kojoj je dete bilo, ne upuštajte se u razgovor sa njim, već ga naprosto pustite da nastavi da se igra kao pre "kazne". Jedini izuzetak kada bi trebalo da govorite jeste onda kada dete pokazuje neko novo ponašanje, ili ono koje je neuobičajeno ili opasno.

PeopleImages.com - Yuri A/Shutterstock

Čitava ideja je da roditelji sa manje priče i emocija izbegnu da i sami imaju emocionalne ispade, da ne izgovaraju prazne pretnje, ne uzbuđuju se previše i ne viču na mališane.