Nepopularna metoda u kojoj leži tajna odgajanja srećnog deteta

Svaki roditelj poželeće da njegovo dete bude zdravo. I tu nema izuzetka. Međutim, odmah nakon što poželi to uvek željeno i više od svega važno zdravlje, prvo naredno što će roditelju pasti na pamet kao univerzalna želja za svoje dete jeste – sreća. I gotovo koliko je roditelja, toliko je verzija toga šta ta sreća zapravo znači, ali i teorija kako je postići i ostvariti. Neke su teorije prihvaćene vrlo dobro, neke nešto manje dobro. Teorija jedne dečje psihologice zvuči pomalo neobično.

Prema toj teoriji, ključno za odgajanje srećnog deteta jeste da mu dozvolite da bude nesrećno. Možda zvuči kontraintuitivno, ali je vrlo efikasno, kaže Tova Klajn, dečja psihogica i autorka knjige "Kako mala deca napreduju".

"Svi mislimo da ako želimo da naša deca budu srećna, da ćemo to učiniti tako da ih učinimo srećnima. Međutim, istina je zapravo da deca znaju kako da budu srećna, da pronađu radost. To nije osećanje koje neprekidno traje sve vreme", kaže Tova Klajn, te dodaje kako roditelji često imaju problem s prihvatanjem toga da je sasvim prihvatljivo "deci dozvoliti da budu ljuta, tužna, nesrećna na neki način".

F8 studio/Shutterstock

Kada je dete uznemireno, roditelji često instinktivno nastoje da ga oraspolože ili mu odvrate pažnju od tog neprijatnog osećanja. Pašće im na pamet razne stvari, a sve s ciljem da se njihovo dete više ne oseća tako loše. Možda će im pasti na pamet da mu ponude komad čokoladne torte ili će ih povesti u park i trčati s njima okolo. I pre nego što pomislite pogrešno – nema ništa loše u tome da svojoj deci činimo lepe stvari kada su nesrećna, ali to ne rešava uvek izvor onoga što uznemirava dete.

Nama smešno, njima drama

To je naročito istinito kada se roditelju čini da je izvor frustracija, ljutnje ili uznemirenosti trivijalan. Na primer, ako detetu nije dozvoljeno da gleda još jednu epizodu omiljene serije, crtanog filma ili je očekivalo neki sasvim drugi ručak, a dobilo neki koji mu nije omiljen. Nama se čini kao da su ti razlozi nebitni i neopravdani, ali detetov pogled na to sasvim je drugačiji. Čak i u tim slučajevima, dete veruje da je njegova negativna reakcija primerena i zato treba da nauči kako da reši ta osećanja i upravlja njima, što intuitivno ne zna kako da učini.

Možete zamoliti uznemireno dete da duboko udahne i pokuša da pretoči svoja osećanja u reči, kažu stručnjaci. Ali važno je priznati detetova osećanja, čak i ako morate da budete čvrsti i da izdržite, a to možete učiniti rečenicama poput: "Volela bih da možemo to da uradimo. Nažalost, trenutno ne možemo", savetuje Tova Klajn.

fizkes/Shutterstock

"Snaga dolazi iz same sposobnosti i mogućnosti da imamo te prilično intenzivne emocije, poput ljutnje, s kojima zatim možemo da se nosimo, jer znamo da su 'mama ili tata još uvek uz mene, nisu ljuti na mene, neće me odbaciti'", kaže ona.

Što je najvažnije, shvatite da će detetove negativne emocije uvek proći, osim ako se, naravno, radi o većim traumatskim događajima koji neće samo tako otići i nestati. Pod pretpostavkom da je detetov život u redu, ono može biti srećno. Deca koja nauče uspešno da  upravljaju svojim negativnim emocijama imaju veću verovatnoću da će razviti otpornost koja će im biti potrebna da bi postali uspešna odrasla osoba.

Alena Ozerova/Shutterstock

Strah od svih negativnih osećanja može dovesti do dugoročnih problema u ponašanju, kaže Tova Klajn. Deca ne treba da se stide tih osećanja i da imaju misli sumnje u sebe poput: "Ljut sam, mora da sam loš. Mora da nešto nije u redu sa mnom".

Upravo zato roditelji moraju prihvatiti činjenicu da njihova deca ne mogu biti srećna sve vreme. To je roditeljima možda i najteži deo: najsrećniji smo kada su nam deca srećna. Logično, zar ne? Međutim, potrebno je doživeti i onu drugu stranu kako bismo odrasli u srećne, odrasle ljude.