Zdravlje žene

U kojim godinama nekoga stvarno možemo smatrati starim? Evo šta kaže nauka

Nova višedecenijska studija otkrila je tačnu životnu dob u kojoj se osoba zvanično smatra starom.

21.09.2024.

14:53

Izvor: Večernji.hr/Ana Hajduk

3
U kojim godinama nekoga stvarno možemo smatrati starim? Evo šta kaže nauka
Miljan Zivkovic/Shutterstock

Podeli:

Novo istraživanje otkriva specifičnu dob u kojoj se osoba zvanično smatra starom, izazivajući nas da preispitamo svoje shvatanje starenja i njegovog uticaja na život.

Istraživanje koje je sprovelo Američko psihološko društvo obuhvatilo je 14.056 stanovnika Nemačke. Tokom 25 godina učesnici su osam puta odgovarali na pitanje o tome u kom dobu smatraju da neko postaje star kako bi se videlo kako se njihovo mišljenje menja s godinama, piše LADBible.

Rezultati su pokazali da sredovečni i stariji ljudi veruju da starost počinje kasnije u životu, dok mlađi misle da dolazi ranije. To i nije posebno iznenađujuće. Na primer, kada su učesnici rođeni 1911. godine imali 65 godina, smatrali su da starost počinje u dobi od 71 godine. Nasuprot tome, oni rođeni 1956. godine, kada su dostigli 65 godina, verovali su da starost počinje u 74. godini.

Tokom četrdesetih godina života percepcija starosti blago se pomera. Učesnici su s 64 godine u proseku mislili da starost počinje s 74,7 godina, dok su s 74 godine tu granicu pomerili na 76,8 godina. Čini se da niko ne želi da misli da je star. Zanimljivo je da su žene i zdravi ljudi uopšteno smatrali da starost počinje kasnije nego što su to mislili muškarci ili oni koji su se osećali usamljeno ili imali lošije zdravlje.

Evgeny Atamanenko/Shutterstock

Dr Markus Vetstajn, autor studije, primetio je: "Možda je početak starosti odložen, jer ljudi starost vide kao nepoželjno stanje". Međutim, ovo nije jedina studija o starenju sprovedena ove godine. Druga istraživanja otkrila su da se molekule i mikrobi u telu značajno menjaju u određenim fazama života, posebno u 44. i 60. godini, što sugeriše da se proces starenja ubrzava tokom tih perioda.

Profesor Majkl Snajder, genetičar sa Univerziteta Stenford koji je učestvovao u istraživanju, izjavio je: "Ne menjamo se samo postepeno s vremenom. Postoje trenuci kada dolazi do dramatičnih promena, posebno u srednjim 40-im i ranim 60-im, bez obzira na to koju vrstu molekula analiziramo". Njegov savjet je da prilagodimo svoje životne navike dok smo još uvek zdravi, kako bismo usporili te promene.