Zbog čega se misionarska poza zove tako? Od kritika na račun hrišćanstva do muške dominacije

Ima li to zbilja veze s katoličkim misionarima? Pripremite se za priču punu obrta.

"Misionarska poza" je čudno ime za najklasičniji seks: muškarac odozgo, ležeći, lice u lice.

Ali, kako je ta poza nazvana? Priča ima više obrta od latinoameričke sapunice.

Od srednjevekovnog doba katoličke pape, biskupi i sveštenici treba da se posvete samo Bogu, što podrazumeva i uzdržavanje od telesnih zadovoljstava poput seksa. Celibat.

Razume se, crkva se nikad nije zalagala da se i pastva odrekne seksa.

"Naravno da crkvi trebaju ljudi koji idu u crkvu, da održe crkvu živom. Tako da, što više dece imaš, to si bolji hrišćanin", kaže Sinzija Đorđo, autorka "Erotske istorije Italije" koju je napisala dok je radila za Vatikan.

Štaviše, tvrdilo se da je jedna poza najpogodnija da se začnu deca – misionarska. Verovalo se da ta ideja potiče od crkve, da se držala vekovima bez ikakvih naučnih dokaza, oslonjena tek na ovlašnom teoretisanju o gravitaciji.

Teorija koja deluje logično jeste da su katolički misionari, koji su putovali svetom kako bi ljude priveli hrišćanstvu, govorili ljudima na koji način da vode ljubav kako bi uvećali pastvu.

"Ali, to nije tačno", kaže nam Kejt Lister, istoričarka seksa i seksualnosti, autorka knjige "Čudnovata istorija seksa". Lister kaže da nema nijednog dokaza da su misionari reklamirali tu pozu.

"Iako se o toj teoriji piše u knjigama, medicinskim tekstovima, rečnicima ili stručnim radovima – to je sve jedna velika glasina", kaže ona.

Istina, misionari se možda nisu bavili pozama, ali jesu promovisali novi sistem seksualnog morala i vrednosti.

Recimo u Indiji, rodnom mesu Kama Sutre, drevnog vodiča za ljubav i užitak u seksu. Čak je i tamo seks postao tabu kad su katolički sveštenici pomogli Britancima u kolonizaciji Indije.

Rešavanje misterije

Ali, da se vratimo pitanju: zašto omiljenu seksualnu pozu nazivamo "misionarskom"?

"Sam izraz ulazi u upotrebu se tek šezdesetih godina dvadesetog veka", kaže Lister. Navodi da se pojam može povezati s legendarnim američkim seksologom Alfredom Kinsijem.

Kinsi je 1948. napisao za ono vreme revolucionarnu knjigu "Seksualno ponašanje ljudskog mužjaka". Onde je tvrdio da Amerikanci preferiraju seks licem u lice, sa muškarcem odozgo. Zvao je to "englesko-američkom pozom".

Tu se Kinsi poziva na rad antropologa Bronislava Malinovskog koji je putovao po Australiji, Novoj Gvineji i Melaneziji da "proučava" domoroce dvadesetih godina prošlog veka. U jednoj od brojnih knjiga piše o seksualnom životu Trobrijanaca, naroda Papue Nove Gvineje.

Kinsi prenosi Malinovskog, pišući da su Trobrijanci ismevali način na koji beli ljudi vode ljubav. Navodno su oko logorske vatre "karikirali" pozu koju preferiraju beli ljudi i to im je pričinjavalo veliku zabavu. Opet navodno, lokalci su tu pozu zvali "misionarskom pozom".

Ali, tu nije kraj peripetijama. Kinsi je zapravo načinio pogrešku kad je čitao, parafrazirao i citirao Malinovskog. "Ako se vratite radu Malinovskog, on to nigde tako ne kaže", priča nam Kejt Lister.

Malinovski zbilja piše da su urođenici ismevali seks licem u lice s muškarcem odozgo, ali da su za tu pozu čuli od "belih trgovaca, vlasnika plantaža i zvaničnika". Misionare Malinovski nigde ne pominje.

Trobrijanci su, prema Malinovskom, govorili o "misionarskoj modi" kada bi opisivali način na koji beli ljudi pokazuju naklonost, recimo držanjem za ruku u javnosti. Tada nisu govorili o seksu, niti o "pozi".

"Dakle, Kinsi je pogrešno preneo rad Malinovskog", kaže Lister.

A onda je, negde usput, priča opet promenjena. Od lokalaca koji navodno ismevaju pozu koju su doneli misionari, stiglo se dotle da su misionari tobože ljudima savetovali takav seks.

Kako se sve saznalo

Naučnik Robert Prist je 2001. pisao rad o tome kako je misionarska poza postala simbol kritika na račun hrišćanstva – navodno uštogljena, restriktivna, patrijarhalna i uz mušku dominaciju.

Prist je tako prošao kroz stotine tekstova pokušavajući da proveri pravu priču iza naziva poze.