Psiholozi otkrili kakav uticaj na ličnost ima redosled rođenja u porodici

Psiholog Tristan Kolazo, korisnik Tiktoka, objavio je niz snimaka u kojima objašnjava osobine ličnosti zajedničke za najmlađe, najstarije, srednje dete, kao i za jedince. On je opisao Adlerov koncept reda rođenja dece u porodici.

Teoriju je razvio Alfred Adler, austrijski psihijatar u prvoj polovini 20. veka. Tvrdio je da redosled rađanja utiče na detetovu ličnost, a Tristan objašnjava do kakvih zaključaka je Adler došao.

Roditelji imaju velika očekivanja od najstarijeg deteta, ali kad dobiju brata ili sestru, moraju da se prilagode činjenici da više nisu jedino dete u porodici. To uslovljava stariju decu da budu perfekcionisti, autoritativni, korisni i odgovorni, ali i skloni udovoljavanju drugima. On objašnjava da li ova teorija treba da se odbaci jer ima toliko stvari koje dodatno utiču na čoveka, poput socioekonomskog statusa, rodnih uloga i društvenog uticaja, ali Tristan veruje da je ona izuzetno korisna jer objašnjava specifične ljudske tendencije.

Kada je u pitanju drugo dete u porodici, ono se brzo uči da sve deli jer od početka deli i roditeljsku pažnju. Stariji brat ili sestra je neko na koga se ugledaju, iako postoji takmičenje između njih. Poput najstarijeg deteta, oni su ljudi koji vole drugima da ugađaju, ali imaju i jaku buntovnu crtu. Kad stigne nova beba u porodicu, srednje dete može postati ogorčeno ili frustrirano jer više nije najmlađe.

Psiholog objašnjava da srednjem detetu nije toliko lako ugoditi jer ima mlađeg i starijeg brata ili sestru. Takođe, drugačije je ako se radi o manjoj ili većoj porodici. Srednja deca u malim porodicama su češće frustrirana, ali u većim mogu biti kooperativnija.

Osobine srednjeg deteta nisu tako jednostrane: mogu imati osećaj da je svet nepravedan, mogu se osećati kao da ne dobijaju dovoljno ljubavi i mogu biti nestrpljivi. S druge strane, srednja deca mogu biti ujednačena, prilagodljiva i sposobna na kompromis.

Najmlađa deca u porodici su ona koja dobijaju mnogo više roditeljske pažnje jer su starija deca nezavisnija, pa se najmlađe uvek tretira kao beba u porodici. Verovatno će najmlađa deca biti otvorena i tražiti pažnju okoline, ali se mogu osećati inferiorno u odnosu na stariju braću i sestre te osećati potrebu da se s njima takmiče.

Kada je u pitanju jedinac, u tom slučaju se dete ne mora takmičiti za roditeljsku pažnju. U kasnijem životu znaju da budu veoma zavisni od roditelja ako ih tokom odrastanja previše štite od svega. Budući da dobijaju sve od svojih roditelja, mogu imati problem sa deljenjem i mogu biti uznemireni kad stvari ne idu onako kako su oni zamislili.