Muško-žensko prijateljstvo postoji – samo što su ga ljudi oskrnavili

Koliko puta ste kroz život, kao žena ili muškarac, čuli dobro poznatu rečenicu "Muško-ženska prijateljstva ne postoje"?

Verovatno ste i prestali da obraćate pažnju na to koliko puta vas je društvo podsetilo da suprotni polovi ne mogu ostvariti prijateljsku konekciju bez seksualne tenzije...

Verovatno ste i sami sebe, nesvesno, ubedili da muško-ženska relacija ne može da postoji bez ekvivalentne razmene dobara...

Verovatno ste, na kraju, izgubili vrednog prijatelja samo zbog stigmatizacije spomenutog odnosa.

A šta ako ishod muško-ženskog prijateljstva ne mora biti tragičan?

Da razjasnim odmah na početku, ovde ne analiziram problematiku muško-ženskog prijateljstva u kojem imamo jednu homoseksualnu osobu i drugu, heteroseksualnu osobu, pa da takvo prijateljstvo zbog, kako bi mnogi rekli, istih ciljnih grupa može da opstane. Ne, ovde analiziramo heteroseksualno prijateljstvo koje prate ozbiljne predrasude.

Žena manipulatorka i "nesnađeni" muškarac

Dragana Gordic/Shutterstock

Glavni stereotip ovog odnosa na kojem se baziraju sve ljudske teorije o muško-ženskom prijateljstvu je sledeći: Žene su te koje određuju dinamiku odnosa, dok muškarci, jadni i nesnađeni, moraju da igraju po njihovim pravilima.

Drugim rečima, prećutno se ženi dodeljuje uloga manipulatorke, dok je muškarac ovde žrtva. Mogu slobodno da kažem da ovde dolazi do jednog stepena degradacije kad je reč o muškarcima, jer se predstavljaju kao bića bez emocionalne inteligencije, bića koja su nesposobna da imaju odnos sa ženom koji nije seksualne prirode.

Upravo ta kategorija seksualne tenzije između muškarca i žene je kamen spoticanja u mnogim raspravama o muško-ženskim prijateljstvima. Većina veruje da strejt muškarac i strejt žena ne mogu imati prijateljski odnos, a da on ne uključuje intenzivnu međusobnu ili jednostranu privlačnost.  

Pa, da li je to tako?

Jelena Zelen/Shutterstock

Smatram da smo, kao ljudska rasa, dovoljno sposobni da o odnosima razmišljamo na duhovnom, a ne na primarnom nivou. Samim tim, kompatibilnost jednog odnosa počiva na istim ili sličnim vrednostima, pogledima na život, navikama i uverenjima, a ne na seksualnim tenzijama između ljudi.

Ovo mišljenje mogu slobodno primeniti i na muško-žensko prijateljstvo koje, uprkos vladajućem mišljenju, može da opstane bez skrivenih agendi i bilo kakve romantične konotacije.

Iako se dosta razlikuje od ustaljenih prijateljstava, gde imamo samo žene ili, pak, samo muškarce, ova vrsta odnosa nudi potpuno novu, drugačiju sliku realnosti za obe strane.

I, upravo, se tu krije sva lepota muško-ženskog odnosa – u različitim perspektivama, ali istim ili sličnim vrednostima.

Oni koji imaju ovu vrstu prijateljstva u svom životu – blagosloveni su, a oni koji tvrde da muško-ženska prijateljtva ne postoje, pa, možda bi trebalo da se oslobode društvenih stega i prihvate da imaju problem s emocionalnom inteligencijom.