Dve reči koje roditelji često zaborave, a deca moraju da ih čuju

Roditeljstvo je jedno od najlep&scaron;ih životnih iskustava, ali i jedno od najvi&scaron;e iscrpljujućih. Dani su dugi, noći jo&scaron; duže, a svakodnevica ispunjena bezbrojnim zadacima i obavezama, dok se istovremeno brine o deci, koja često zahtevaju punu pažnju. U takvom ritmu sasvim je prirodno osećati se iscrpljeno i preopterećeno.U trenucima umora lako se stvori osećaj da trud prolazi nezapaženo. Ipak, postoji jednostavan način da se ojača odnos između roditelja i dece, a zasniva se na dve reči koje deca jako žele da čuju, a roditelji ih često zaboravljaju: molim i hvala.Decu učimo zahvalnosti, ali retko im zahvaljujemoRoditelji decu od malih nogu uče da budu pristojna, da kažu &quot;molim&quot; kad ne&scaron;to žele i &quot;hvala&quot; kad ne&scaron;to dobiju. Ali svrha tih reči nije samo ljubaznost, već i razvijanje osećaja zahvalnosti i svesti o trudu drugih ljudi.Mnogi roditelji priznaju da se ponekad, kada deca ne pokažu zahvalnost, osećaju vi&scaron;e kao pomoćno osoblje nego kao roditelji. S druge strane, kada deca izgovore iskreno &quot;hvala&quot;, taj mali trenutak nežnosti često ima velik uticaj, donosi toplinu i daje dodatnu snagu za sve &scaron;to sledi.Ono &scaron;to roditelji pritom često zaboravljaju jeste &ndash; zahvaljuju li oni svojoj deci dovoljno?wavebreakmedia/ShutterstockI deci je te&scaron;ko, iako to retko pokažuDeca se takođe svakodnevno suočavaju sa sopstvenim izazovima. Te&scaron;ko je biti malen u svetu koji očekuje da bude&scaron; poslu&scaron;an, smiren i pažljiv, dok jo&scaron; ne zna&scaron; ni da čita&scaron;. Igra je najvažniji deo njihovog dana, a prekidanje igre radi presvlačenja, odlaska u vrtić ili &scaron;kolu, deci se čini kao velika nepravda.U mnogim porodicama događa se slična situacija: dete se igra, koristi ma&scaron;tu, zabavlja se, a roditelj dolazi i traži da prekine &ndash; jer negde treba da se stigne na vreme. I mada se deca ponekad bune, na kraju ipak pristanu. Legnu kako bi bili presvučeni, prihvate pesmice koje ih smiruju i pripreme se za izlazak iz kuće. Retko dobiju &quot;hvala&quot; za to.Ni starija deca ne zaslužuju manje priznanjaSlično je i sa starijom decom. Nakon dugog dana u &scaron;koli, deca se vraćaju kući umorna, a roditelji od njih traže da pi&scaron;u domaći. Iako bi najradije uzeli predah, mnogi ipak sednu i napi&scaron;u &scaron;ta treba, nekad uz prigovaranje, nekad uz vi&scaron;e molbi, ali zadatak na kraju bude napisan. I to gotovo svako veče.Roditelji tada često zaborave da zahvale. A jedna jednostavna rečenica, poput: &quot;Hvala ti &scaron;to si to uradio iako ti se nije dalo&quot;, može napraviti veliku razliku.Thomas Trutschel / AFP / ProfimediaSnaga jednostavnog &quot;hvala&quot;Kada dete čuje iskreno &quot;hvala&quot;, njegov izraz lica se menja. Oseća se prepoznato, važno, kao da je učinilo ne&scaron;to vredno. Obavljanje svakodnevnih zadataka možda ne čini dete junakom, ali trud koji ulaže u te sitnice svakako zaslužuje priznanje.Zahvalnost roditelja ne koristi samo deci. Ona pomaže i samim roditeljima da se sete koliko su njihova deca posebna. U užurbanosti dana često se zaboravi koliko deca daju, koliko se prilagođavaju i koliko brzo uče.Zato je važno s vremena na vreme zastati i zahvaliti im.Hvala deci za sve ono &scaron;to čine, a ne morajuDeca često čine ono &scaron;to im nije lako &ndash; prekidaju igru, pi&scaron;u domaći, slu&scaron;aju uputstva, odlažu svoje želje jer im odrasli to traže. U tom procesu oni rastu, uče i sazrevaju.Zahvalnost koju dobiju pomaže im da razviju osećaj sopstvene vrednosti i nauče da je trud prepoznat. A kroz zahvalnost uče i kako sami da budu zahvalni drugima; roditeljima, učiteljima, prijateljima.Iznad svega, zaslužuju da znaju da su voljena, cenjena i prihvaćena ba&scaron; takva kakva jesu &ndash; radoznala, neuredna, glasna, kreativna. I da je svaki trenutak proveden s njima, iako često naporan, za roditelje istovremeno i dragocen.DREAM INSPIRATION/Shutterstock

Dve reči koje roditelji često zaborave, a deca moraju da ih čuju

0 Komentari