Kroz igru mogu sve: Tri trika pomažu decu da se lakše snađu u društvu

Vanesa Van Edvards je autorka bestselera Captivate: The Science of Succeeding with People i osnivačica platforme Science of People, na kojoj podučava dru&scaron;tvene ve&scaron;tine zasnovane na nauci.Predavala je na prestižnim univerzitetima poput Harvarda, MIT-a i Stenforda, a njen Jutjub kanal broji vi&scaron;e od 66 miliona pregleda. S obzirom na naučnu pozadinu njenih saveta, mnogi ih roditelji sve če&scaron;će primenjuju u svakodnevnom životu.1. Trik s pla&scaron;tom za vi&scaron;e samopouzdanjaPrvi savet odnosi se na govor tela. Deca treba da zamisle da nose pla&scaron;t svaki put kada ulaze u prostoriju. To znači uspravna ramena, podignutu glavu i siguran korak. Reč je o varijanti poznatog &quot;moćnog poziranja&quot;, čija efikasnost je dokazana naučnim istraživanjima.Jedno istraživanje sa Univerzieta Martin Luter pokazalo je da su deca koja su zauzimala dominantne poze bila samopouzdanija i motivisanija za &scaron;kolske zadatke. Uspravno držanje pomaže deci da veruju u svoje sposobnosti.Mala Iryna/Shutterstock2. Rukovanje koje povezujeVan Edvards savetuje da decu naučite pravilnom rukovanju: ruka ispružena s palcem prema gore, uz stisak poput držanja bejzbolske loptice. Istraživanja pokazuju da rukovanje može da podstakne oslobađanje oksitocina, hormona koji doprinosi stvaranju osećaja povezanosti i poverenja.Iako se rukovanje možda čini kao zastarela navika, zapravo pomaže deci da lak&scaron;e uspostave kontakt i stvore pozitivan utisak. Za decu iz spektra autizma ili onu sa senzornim izazovima, prihvatljiva je alternativa poput mahanja ili verbalnog pozdrava.3. Pogled u oči pretvoren u igruUmesto apstruktnog saveta &quot;uspostavi kontakt očima&quot;, Van Edvards preporučuje da se dete podstakne da poku&scaron;a da otkrije boju očiju osobe s kojom razgovara. To pretvara kontakt očima u znatiželjnu igru, a ne u nelagodno očekivanje.Stručnjaci nagla&scaron;avaju da je kontakt očima ključan za emocionalni i jezički razvoj. Međutim, kod neurodivergentne dece, pogled u oči može da bude previ&scaron;e intenzivan. U tom slučaju, dovoljno je da gledaju u nos ili usta sagovornika. Poenta je u stvaranju povezanosti, a ne u savr&scaron;enom pona&scaron;anju.fizkes/ShutterstockSocijalne ve&scaron;tine su alat, a ne kalup.Psiholog dr Pol &Scaron;varc upozorava da vi&scaron;e od polovine dece koja imaju emocionalne ili bihevioralne pote&scaron;koće nema prijatelje niti zna kako da se uključi u dru&scaron;tvo. Deca uče posmatrajući odrasle, zato im je važno ponuditi konkretne, jednostavne i lako primenjive strategije. Cilj nije oblikovati ih po istom obrascu, već im pružiti alate koje mogu da prilagode svom karakteru i osećaju sigurnosti.Ove tri ve&scaron;tine možda neće re&scaron;iti sve roditeljske brige, ali mogu da pomognu deci da se osećaju sigurnije u svetu koji često traži vi&scaron;e od pukog znanja. U vremenu kada mnoga deca odrastaju uz ekrane, važno ih je naučiti kako samouvereno da zakorače u prostoriju, ostvare kontakt s drugima i ostaviti dobar prvi utisak. To nisu samo socijalne ve&scaron;tine, već osnovne životne ve&scaron;tine koje će im koristiti kroz ceo život.

Kroz igru mogu sve: Tri trika pomažu decu da se lakše snađu u društvu

0 Komentari