Borisava iz Čačka otkriva glavnu razliku između proje i hleba

Svaka domaćica ima svoj recept za koji tvrdi da je najbolji, ali osim nekih modernih dodataka, proja je oduvek bila ista u svakoj kući. Na pitanje &scaron;ta je ključna razlika između hleba i proje, odgovaraju da se to jasno zna.&quot;Ključna razlika je &scaron;to se u proju dodaje ka&scaron;ika masti, pra&scaron;ak za pecivo, topla voda, i &scaron;to duže mesiti testo. Neko stavlja čvarke, neko sir, kajmak može i bez, kako ko voli&quot;, kaže za RINU domaćica Borisava Lukić.Ipak, put do one prave starinske proje počinje u vodenici potočari, gde se kukuruzno zrno melje na kamenu uz zvuk čeketala i žubor vode.RINA&quot;Kada imate domaći kukuruz osmak, koji je samleven ovde na ovom kamenu, prosto ne postoji proizvod u ovom domenu koji je bolji od njega. Mi u vodenici meljemo samo kukuruz, i na&scaron;a bra&scaron;na su bez glutena. Takvi hlebovi su najzdraviji i danas se puno traže&quot;, izjavila je vodeničarka Tijana Marić, jedna od retkih koja stari zanat čuva od zaborava.Etnolozi nagla&scaron;avaju da veličina proje leži upravo u njenoj jednostavnosti - bila je pogodna i za polje, i za rat, i za trpezu, kada ničeg drugog nije bilo. A to je bilo često.RINA&quot;U pro&scaron;losti je p&scaron;enično bra&scaron;no predstavljalo luksuz, pa je proja bila neizostavna namirnica na svim trpezama u srpskoj kulturi zbog jednostavne pripreme i lako dostupnih sastojaka potrebnih za njeno pravljenje. Nekada se nosila u njivu, a danas, isto kao i čvarci, postala je gospodska hrana&quot;, kazala je etnolo&scaron;kinja Jelena Milićević.Jedno je ipak sigurno - bilo sa čvarcima, sirom ili kao klot proja, ona je bila glavni saveznik na&scaron;eg naroda u svim nedaćama i do dana dana&scaron;njeg nas nije izdala.RINA

Borisava iz Čačka otkriva glavnu razliku između proje i hleba

2 Komentari