Borisava iz Čačka otkriva glavnu razliku između proje i hleba

Svaka domaćica ima svoj recept za koji tvrdi da je najbolji, ali osim nekih modernih dodataka, proja je oduvek bila ista u svakoj kući. Na pitanje šta je ključna razlika između hleba i proje, odgovaraju da se to jasno zna.

"Ključna razlika je što se u proju dodaje kašika masti, prašak za pecivo, topla voda, i što duže mesiti testo. Neko stavlja čvarke, neko sir, kajmak može i bez, kako ko voli",  kaže za RINU domaćica Borisava Lukić.

Ipak, put do one prave starinske proje počinje u vodenici potočari, gde se kukuruzno zrno melje na kamenu uz zvuk čeketala i žubor vode.

RINA

"Kada imate domaći kukuruz osmak, koji je samleven ovde na ovom kamenu, prosto ne postoji proizvod u ovom domenu koji je bolji od njega. Mi u vodenici meljemo samo kukuruz, i naša brašna su bez glutena. Takvi hlebovi su najzdraviji i danas se puno traže", izjavila je vodeničarka Tijana Marić, jedna od retkih koja stari zanat čuva od zaborava.

Etnolozi naglašavaju da veličina proje leži upravo u njenoj jednostavnosti - bila je pogodna i za polje, i za rat, i za trpezu, kada ničeg drugog nije bilo. A to je bilo često.

RINA

"U prošlosti je pšenično brašno predstavljalo luksuz, pa je proja bila neizostavna namirnica na svim trpezama u srpskoj kulturi zbog jednostavne pripreme i lako dostupnih sastojaka potrebnih za njeno pravljenje. Nekada se nosila u njivu, a danas, isto kao i čvarci, postala je gospodska hrana", kazala je etnološkinja Jelena Milićević.

Jedno je ipak sigurno - bilo sa čvarcima, sirom ili kao klot proja, ona je bila glavni saveznik našeg naroda u svim nedaćama i do dana današnjeg nas nije izdala.

RINA