Životna borba Ivane Ramović: "Želim da znaju da ih je mama volela, da je dala sve za njih"

Priznajem, na kraju sam i zaplakala...Ivana Ramović je iz Beograda u Podgoricu do&scaron;la pre 17 godina, a blizance &ndash; Kalinu i Kana, koji sada imaju po 8 godina, dobila je nakon duge borbe za potomstvo. View this post on Instagram A post shared by Ivana Ramovic (@ivanakankalina) &quot;Ja sam imala dva spontana pobačaja, dva spontana pobačaja i jednu vanmateričnu trudnoću, gde sam bila u &scaron;ok-sobi dve nedelje. Imala sam unutra&scaron;nje krvarenje i jedva sam preživela. Dva meseca nakon te vanmaterične trudnoće i operacije koja je trebalo hitno da se odradi, znači, nakon dva meseca ja sam morala da se opet operi&scaron;em, jer su mi lekari zaboravili jedan metalni deo u stomaku. Tako sam gre&scaron;kom doktora imala samo jedan izbor &ndash; vantelesnu oplodnju, iako smo mi bili zdravi i pravi&quot;, rekla je Ivana na početku razgovora za Superženu.Kako kaže, za dve i po godine je odradila pet vantelesnih oplodnji, a posledice su se odrazile na njeno psihičko zdravlje.&quot;To je bio jako veliki stres. Za te dve i po godine &scaron;to se sve izde&scaron;avala, bila sam u 13 totalnih anestezija. Bilo mi je psihički jako te&scaron;ko i imala sam veliki pritisak okoline&quot;, kaže i dodaje:&quot;Organizam je funkcionisao kako bi trebalo, imala sam redovne menstruacije, a primala sam dodatno hormone kako bih mogla da iznesem trudnoću. Od tolike napumpanosti tim hormonima, naravno da se menja psiha, jedno vreme sam i&scaron;la na psihoterpaiju i ona mi je pomogla. Nekako sam sabrala u glavi da to moram da uradim ukoliko želim da dobijem decu, a ja sam njih mnogo želela da dobijem&quot;. View this post on Instagram A post shared by Ivana Ramovic (@ivanakankalina) Vodeći se Ivaninim prethodnim iskustvom sa lekarima, morala sam da joj postavim pitanje &ndash; Da li je nekada razmi&scaron;ljala da odustane od biolo&scaron;ke dece?A onda sam dobila odgovor, &quot;kao iz topa&quot;, jasno i glasno &ndash; NE, NIKADA!&quot;Rekla sam sebi: &#39;Ako ne uspe ovde u Crnoj Gori, po&scaron;to imam ta tri zamrznuta embriona, ja ću da idem u Prag ili Tursku&#39;. Već sam u martu zakazala da idem u Tursku, ali desilo se čudo. U februaru sam ostala trudna. Na kraju nisam ni oti&scaron;la&quot;, priseća se kroz osmeh i dodaje:&quot;Pre nego &scaron;to sam saznala da sam trudna, mislila sam da od ove procedure nema ni&scaron;ta dokle ne odem u Tursku. I&scaron;la sam u grad, provodila sam vreme sa prijatlejicama, živela sam normalno. Opustila sam se, rekla sam sebi: &#39;ba&scaron; me boli briga&#39;&quot;.Međutim...&quot;I jednog dana muka mi kaže: &#39;Donela sam neko pivo od pomorandže iz Nemačke. Uradi taj test za trudnoću i ako si trudna, 100 posto nosi&scaron; blizance. Ili nisi trudna, ili nosi&scaron; blizance. Uradi test i dođi kod mene&#39;. I tako ja uradim test na Starom Aerodromu i dođem pe&scaron;ke kod nje do Zagoriča. Kako sam u&scaron;la na vrata, stigne mi poruka od laboratorije &ndash; pozitivan test. Onaj parametar beta je bio ogroman. Odmah sam znala da su blizanci&quot;.Trudnoća sa blizancima je protekla u najboljem redu, kaže, ba&scaron; onako kako je želela. View this post on Instagram A post shared by Ivana Ramovic (@ivanakankalina) &quot;Super mi je trudnoća pro&scaron;la, do 9. meseca sam ih nosila &ndash; dečaka Kana i devojčicu Kalinu, onako kako sam želela. Bebe su bile te&scaron;ke po 4 kg &ndash; bile su zdrave i prave, čak sam dobili i one desetke na rođenju&quot;.Ivana je zavr&scaron;ila Fakultet za engleski jezik i književnost, a otac joj je sudski tumač. Zaposlena je kod njega i radi prevode stručne literature za advokatske kancelarije. Pored toga je zavr&scaron;ila i logopediju zbog svoje dece, a poslovne obaveze obavlja u večernjim satima.Ivanina najveća želja se ostvarila. Nakon duge i te&scaron;ke borbe je dobila blizance &ndash; Kana i Kalinu sa kojima joj svaki dan prolazi &quot;kao da trči maraton&quot;. A onda je, samo iznenada, krenula njena životna borba...&quot;Mesec dana pred drugi rođendan, počeli su da se gube, da gube svoje ve&scaron;tine. Nisu imali onaj fokusirani pogled, Kalina je krenula da uzima igračke, ali ne ono medu, zeku, nego bilo &scaron;ta da uzme da ide u krevet. Ona je to tako manito držala kao da se od nečeg boji, a Kan je potpuno izgubio kontakt pogledom. Onda su prestali da pričaju. Nekada su govorili: &#39;Mama, tata dođi, a sada: &#39;Ma, ta, ma, ta...&#39;Ja sam se zapitala - &scaron;ta im je ovo, možda se maze ili glupiraju. Međutim nije&#39;&quot;. View this post on Instagram A post shared by Ivana Ramovic (@ivanakankalina) &quot;Bukvalno, kao da deca nestaju ispred tebe, jedan odvratan osećaj. Potpuno su nestali - i jedno i drugo. Nisu se odazivali na ime. Ja iz mozga vičem, ispred nje: &#39;Kalinaaaaaaaaa&#39;, a ona ne reaguje, ne trepće. Znači, bomba je mogla da padne, ona ne bi ni&scaron;ta uradila&quot;.Ivana je, kaže, odmah znala o čemu je reč. Htela je da povede decu kod lekara u Beogradu, ali suprug i podgorički pedijatri su je sputavali.&quot;Ovde su mi svi pedijatri govorili: &#39;Ajde, ne lupaj, previ&scaron;e si opterećena, oni su mali, blizanci imaju svoj jezik&#39;, ali zna se kako dete od dve godine može da priča. Sve i da ne priča, dete mora da zna da se odaziva na ime, da pokazuje prstom, da ima neke reakcije. Oni su sami jeli, a onda nisu mogli ni ka&scaron;iku da uzmu u ruke. To je bio jedan hororo&quot;.Slu&scaron;ajući svoj majčinski instinkt, odlučila je da spasi svoju decu. Sama je oti&scaron;la u Beograd sa blizancima, a specijalisti su potvrdili njene sumnje &ndash; Kan i Kalina boluju od autizma.Nakon dijagnoze, priča Ivana, ceo svet joj se okrenuo, a tada je, zapravo, počela njena životna borba.&quot;Ovo je stanje sa kojim se živi. Te noći sam dala decu svojoj sestri, a onda sam oti&scaron;la u svoj stan, u Beogradu. Tu noć sam se isplakala, a ujutru sam se probudila sa sedim pramenom. Sledeći dan sam odlučila da moram da radim sa njima. Uključila sam ih u logopedsko-defektolo&scaron;ke tretmane. To je bilo angažovanje 24 sata&quot;.Privatna arhiva&quot;Kalina nije spavala od druge, pa do svoje pete godine. Za autizam je specifično to da su poremećaji spavanja uključeni. Noću je znala da se samopovređuje, grebala se po licu i celu noć je vri&scaron;tala. Meni se de&scaron;avalo da u autu zaspim na semaforu od umora. Sva sreća, sestra mi je dosta pomogla sa njima. Uzimala bi sedam dana slobodno na poslu da bi ih čuvala, kako bi se za to vreme ja naspavala&quot;.Ovakav tempo života trajao je, kaže Ivana, do njihove četvrte godine. Blizance je morala ponovo da uči osnovnim ve&scaron;tinama i &quot;&scaron;ta znači ne&quot;.&quot;Morala sam da ih naučim &scaron;ta znači ne, &scaron;ta znači stani. Držala sam ih čvrsto za ruke, da mi ne izlete na ulicu. Mislila sam da ću da ima slomim prste koliko čvrsto sam ih dražala, jer nisu razumeli &scaron;ta znači stani. Nisu znali za opasnost, za strah - da može da ih udari auto, pritom se nisu odazivali na ime. To je bio jako stresan period. Tada sam se rastala od muža na devet meseci i bila sam sama sa njima i ba&scaron; je bilo te&scaron;ko&quot;.Sa njima je priča, dostigla &quot;ono najvi&scaron;e&quot;, a svoj život je posvetila deci, kao i pobolj&scaron;anju njihovih životnih uslova.&quot;Ja sada sa njima mogu da &scaron;etam, idem, ne držim ih za ruke, sada me razumeju sve ono &scaron;to im kažem. Te neke osnovne stvari - da se obuku, da se svuku, da obri&scaron;u ruke, da idu u WC, da me razumeju kada im kažem idemo u &scaron;kolu, spremajte se. Kad ih pozovem na ručak, doručak, večeru...To &scaron;to deca usvajaju spontano, kroz odrastanje, kod njih sam morala milion puta da ponavljam i eto do&scaron;li smo do tog nekog nivoa da sad moželmo lak&scaron;e da funkcioni&scaron;emo&quot;.Ivana, takođe ima i svoje udruženje acm_nvo koje se aktivno bavi temama dece obolele od autizma.&quot;Ja imam svoje udruženje. Ono je mlado, nekih godinu i po dana, ali sam i pre toga pravila svoje projekte. Otkako je udruženje nastalo imala sam pet projekata, a ovog leta ću voditi desotoro dece sa autizmom na letovanje. Sa sobom ću da vodim medicinsku sestru, pedijatra, defektologa i logopeda. Takođe, vodiću devojke koje su zavr&scaron;ile socijalne rad, tako da će svako dete da dobije po jednog asistenta&quot;.&quot;Odlučila sam da želim da uživam u svojoj deci dok su mala, jer kod autizma se nikada ne zna &scaron;ta donosi pubertet. Pubertet može da bude okidač da budu mnogo lo&scaron;i ili mnogo bolji. Može da se desi da budu agresivni, a ako lekovi ne uspeju, oni moraju da budu hospitalizovani. To su jako te&scaron;ke stvari i ja sam odlučila da uživam u svojoj deci, dokle god mogu. Ne želim nikada da ih ostavim u ustanovu. Moj cilj je da mi imamo kućicu i taj plac, da imamo dvori&scaron;te i da oni mogu da se istrče, jer oni su hiperaktivni&quot;, priča moja sagovornica, pa dodaje:Privatna arhiva&quot;Cilj mi je da ta kuća i stan u Beogradu ostanu nekoj osobi sutra. Kad mene ne bude bilo, da pripadne nekome ko će ih nadgledati. Da oni dostojanstveno prožive svoj život, da ne zavr&scaron;e u nekoj ustanovi. Ružno mi je kada neko rađa jo&scaron; jedno dete da bi se sutra brinulo o bolesnom bratu i sestri, nego bolje ovako - da neko sutra nasledi nekretnine, da zna za&scaron;to će brinuti o njima. To je neki moj krajnji cilj.Poruka roditeljima:&quot;Nemojte da se krijete kod kuće sa svojom decom, posebno majke. Trebalo bi da budete hrabre, da svoju decu vodite svuda sa sobom. Takođe, dok su mali, pomozite im da savladaju svoje probleme i strahove. Ne stidite se svoje dece, jer ona imaju sva prava kao i druga deca. Ne slu&scaron;ajte druge ljude kada vam kažu da je sve ok sa detetom - iako ono ne priča u svojoj 5. godini, tada morate odmah da povedete svoje dete kod lekara. Trebalo bi da se obezbedi i psiholo&scaron;ka podr&scaron;ka za roditelje, da se mama i tata uključe, jer nije fer da se samo majka angažuje. Mi nismo samo majke, već smo i radne žene i sestre i prijateljice. Mene čeka ovaj ve&scaron; da nasložim i ručak da spremim i kuću da sredim. Nakon toga me čekaju i vežbe sa decom i logoped i defektolog, a to ne mogu sama&quot;.I kada sam pomislila da Ivanina borba za svoju decu ne može da bude vi&scaron;e emotivnija od gorenapisanog, poslednja rečenica, na kraju na&scaron;eg razgovora, je učinila svoje.Priznajem, zaplakala sam:&quot;Gledam da učinim njih &scaron;to srećnijim, da kada dođe do tog preseka u pubertetu, kada oni ne budu znali za sebe, da znaju da ih je mama volela, da je mama dala sve za njih&quot;, zaključila je u razgovoru za Superženu.

Životna borba Ivane Ramović: "Želim da znaju da ih je mama volela, da je dala sve za njih"

8 Komentari